Petnaest saveta za dobrobit i sreću

Foto: Pixabay

Ovo je prva stvar o kojoj Dafi razgovara sa novim klijentima na terapiji.

Pored brige o telu i učešća u fizičkim aktivnostima u kojima uživate, ima mnogo drugih načina na koje možete da poboljšate svoje mentalno zdravlje.

Prema rečima kliničkog psihologa Rajana Hausa, „dobrobit je povezana sa balansom, razumevanjem, prihvatanjem i stalnim napredovanjem”. U nastavku ćete naći 15 načina koji će vam pomoći da se osećate mnogo bolje.

1. Prihvatite svoje emocije. „Neki tvrde da većina naših fizičkih, mentalnih i problema u odnosima potiče od naše nesposobnosti da adekvatno doživimo emocije”, kaže Haus. „Kada smo tužni, besni ili uplašeni, mi to negiramo, zakopavamo, projektujemo, racionalizujemo, pokrivamo lekovima, utapamo u alkoholu, gušimo u hrani, spavamo, vežbamo, gutamo u sebi i guramo pod tepih.”

Po njegovim rečima, neki ljudi potroše više energije na izbegavanje emocija nego što drugi potroše na proživljavanje tih istih emocija. Zato je ključno dati sebi bezuslovnu dozvolu da osećamo svoja osećanja. „Kada se osećate dovoljno bezbedno da spustite gard, bez obzira da li ste sami ili sa nekim kome verujete, proživite u potpunosti osećanja i možda ćete onda moći bolje da razumete zašto ste povređeni i šta želite da uradite u vezi s tim”, kaže Haus.

Pisanje o negativnim osećanjima takođe pomaže. Prema rečima kliničkog psihologa Darlin Minini, istraživanja su pokazala da su ljudi koji pišu o svojim najdubljim emocijama manje depresivni i pozitivniji prema životu u odnosu na period pre nego što su počeli da pišu.

2. Rizikujte svakog dana. Struktura i rutina su važne. Ali isto tako u njima možete da se „zaglavite”. A to onda znači da ne napredujete, kaže Haus. Preuzimanje određenih rizika može biti zdravo i korisno, kaže on.

,,Postavite sebi izazov da svakog dana preuzmete neki rizik, kao što je razgovor sa nekim novim, isticanje svog mišljenja, ples, postavljanje zahtevnog cilja vežbanja ili bilo šta što vas izvodi iz zone komfora.”

3. Živite u sadašnjosti. „Mentalno zdravlje škodi kada smo obuzeti onim što se dogodilo ili onim što su „nam drugi uradili” umesto da preuzmemo odgovornost za ono što radimo ili stvaramo danas, upravo sada”, kaže psihoterapeut Džefri Samber. On savetuje da živimo u sadašnjosti bez preteranog razmišljanja o budućnosti ili prošlosti.
4. Budite introspektivni. Izbegavajte lutanje kroz život bez procenjivanja samog sebe, kaže Samber. Na primer, on sebi povremeno postavlja pitanja kao što je „Da li izbegavam da prihvatim nešto ili pružam otpor bilo čemu u svom životu?”

Dafi takođe predlaže da zastanemo i razmotrimo odakle potiču naše misli, osećanja i ponašanje. Možete se zapitati: Da li je ta misao od pomoći? Da li je to ponašanje neophodno? Da li postoji bolja opcija?

5. Smejte se. „Ponekad se previše ozbiljno odnosimo prema životu”, kaže Dafi. Treba vam dokaz? Dafi je naišao na podatak da se deca smeju oko 200 puta dnevno a odrasli u proseku 15 puta. On predlaže bilo šta, od gledanja komedija do igranja zabavnih igara.
6. Definišite i živite svoje lične vrednosti. „Vaše vrednosti služe kao „unutrašnji navigacioni sistem” koji vas vodi kroz život, pomaže da donesete prave odluke i držite se pravog puta”, kaže Megan Vols, lajf kouč i vlasnik centra Conscious Connection. „Ako znate i živite svoje vrednosti, to dovodi do osećaja balansa, samopouzdanja i ispunjenja.”
7. Utvrdite i koristite svoje individualne snage. Prema Volsovima rečima, to će vam pomoći da se osećate punim energije i sposobnosti.
8. Pratite svoje misli. Može se desiti da upadnete u začarani krug negativnih misli koje vas obuzimaju a da toga niste ni svesni. Takve misli kvare raspoloženje a i počinjemo da ih smatramo istinitim.

Srećom, možemo da radimo na tim mislima i vidimo kakve su u stvari: netačne i podložne promeni. Vols predlaže praćenje misli i dovođenje u pitanje i zamenu onih loših.

9. Iskazujte zahvalnost. „Primetićete kako vam se menja celokupan pogled na život kad ga sagledavate sa aspekta zahvalnosti”, kaže Dafi. On predlaže da se svakog jutra napravi spisak tri stvari za koje smo zahvalni.

Još jedna ideja je da navedete barem 10 razloga zašto ste zahvalni za posao koji radite, kaže lajf kouč Kristin Taljafero. „Iznenadiće vas razlozi kao što su ,osunčani prozor u kancelariji’ ili ,super kolege sa kojima ručam’.

10. Otkrijte ili ponovo otkrijte strast. Odvojite vreme da razmislite o svojim strastima. Na primer, Dafijeva žena se nedavno oprobala u slikarstvu i otkrila da to voli i da stvarno ima talenta. „Nema sumnje da je to značajno doprinelo njenom ukupnom osećaju dobrobiti”, kaže on.
11. Prvo radite ono što vas čini srećnim. Ponekad imamo osećaj da su nam svi dani isti, a to može da postane zamorno i depresivno. Počnite dan pozitivno tako što ćete se svakog jutra baviti nekom aktivnošću u kojoj uživate.

Taljafero kaže da je jedna od njenih klijentkinja počela da pliva u bazenu ujutro i da joj je to potpuno promenilo perspektivu i popravilo raspoloženje.

12. Oslobodite se trulih jabuka. „Obično postoji barem jedna trula jabuka u vašem životu koja vas mentalno opterećuje. Na primer, na neke klijente Taljafero vesti imaju poseban uticaj. Jedna od njenih klijentkinja je odlučila da ako neka vest nije na sajtu AOL, onda ona ni ne mora da zna za nju.”

Utvriste koje su vaše trule jabuke i smislite kako da ih uklonite. Možda deluju beznačajno ali i samo nerviranje može da ima negativan uticaj na vaše raspoloženje i dobrobit.

13. Okružite se pozitivnim mirisima i zvucima. Naše okruženje može da utiče na našu dobrobit. „Možete da stvorite pozitivan osećaj kod kuće uz limun, pepermint ili druga esencijalna ulja koja volite”, kaže Taljafero. Ona pušta različite vrste muzike, u zavisnosti od toga za šta je raspoložena.
14. Inspirišite se. Pronađite inspiraciju u svemu od prijavljivanja na citat dana, preko slušanja audio knjiga za podizanje raspoloženja na putu do posla, do čitanja časopisa sa uzbudljivim idejama, kaže Taljafero.
15. Izdvojte vreme za meditiranje. „Odvojite par minuta svakog dana da sednete, opustite se i dišete”, kaže Dafi. Ljudi misle da je meditacija komplikovana. Međutim, meditiranje ne zahteva mnogo vremena ili truda, a i prilično je lekovito.

Izvor: Psychcentral