O problemima spavanja i uspavljivanja beba i male dece, zbog čega su roditelji neispavani i iscrpljeni govori Iva Brčić, edukator programa The Happiest Baby
Foto: Pixabay
Neispavanost je jedan od glavnih problema novopečenih roditelja, koji vodi u iscrpljenosti, a može potrajati i nekoliko godina. Postoji li rešenje? Možemo li bebu naučiti da sama zaspi i da prespava noć, – o tome govori Iva Brčić, sertifikovani edukator programa The Happiest Baby, koji je razvio dr. Harvey Karp, svetski poznati pedijatar i stručnjak za dečji razvoj.
“Bebu možemo naučiti da spava, ali prva tri meseca ne, jer tada mi moramo slušati bebu, mama treba doji na zahtev i tada nema mogućnosti za ikakvo treniranje spavanja. Nakon nekoliko meseci, savetujem roditeljima da su preko dana što više sa svojom bebom kako ona preko noći ne bi imala previše potrebe za fizičkom aktivnosti”, kaže Iva Brčić i naglašava da je svako dete individua i treba im se prilagoditi i pratiti njihov ritam i ne upoređivati s drugom decom.
Uslovi iz materice
Dr. Harvey Karp razvio je pet koraka koji oponašaju uslove iz materice i koji olakšavaju uspavljivanje, i produžavaju spavanje: povijanje, ljuljuškanje, pozicija bok-stomak, beli šum (zvukovi maternice) i dojenje.
“Beba je devet meseci bila u stomaku i naš spoljni svet joj je neobičan, prehladan, pretih i previše blještav. U maminom stomaku slušala je isključivo glasne zvukove 24 sata na dan, bilo joj je toplo i bila je stisnuta i stalno se ljuljuškala. Tih pet koraka vrlo je važno jer time bebi pružate uslove koje je imala u materici, i možete produžiti bebin san od jedan do tri sata”, kaže Iva Brčić i objašnjava da bebama smeta što ne mogu staviti palac u usta i što ih ne ljuljuškaju, nego ih stave na ravnu površinu, na leđa i to izaziva plač.
Važno je naglasiti da bebu nikad ne smemo da stavljamo da spava na stomaku. Beba obavezno mora da spava na leđima.
Greške kod uspavljivanja deteta
“Potpuni mrak i tišina su najveće greške kod uspavljivanja bebe. Beba je naučena na blago svetlo i na zvukove, zato treba koristiti takozvani beli šum, zvukove koji umiruju, poput šuštanja lišća ili zvukova talasa”, savetuje i naglašava da je važno i da tate uspavljuju dete, a ne da se sele u drugu sobu kada se beba rodi.
Iva Brčić objasnila je i zašto je deci važna rutina koja im daje osećaj sigurnosti. “Vrlo je važno pridržavati se rutine i biti konstantan, a možete prigušiti svetlo, pustiti opuštajuću muziku, smiriti igru, obavezno gasiti televizor i sve druge ekrane, ovde spada i kupanje i večera te odlazak u spavaću sobu gde se možete poigrati, pročitati priču ili prepričati neki zabavan događaj. Tako će dete naučiti kada je vreme da se smiri i da spava”.
Takođe, deca idu prekasno da spavaju, što nije dobro za njihov rast i razvoj jer hormon rasta luči se najviše između 21 i 1 sat. Naglasila je da su mali ekrani jedan od glavnih razloga zašto su deca sve duže budna. “Ekrani su postali deci glavna zabava i teško nam je odvući ih od njih. Gledanje u ekrane šalje plavo svetlo i blizu oka nam je i zbog njega ne dolazi do otpuštanja melatonina, hormona za spavanje. Dete je razigrano i puno energije jer nema osećaj da je vreme za spavanje. To stvara i kasnije probleme poput noćnih mora i strahova”.
