Pri upisu deteta u kolektiv, mnogi roditelji se prvi put susreću sa oblikom mikrobiološkog – parazitološkog ispitivanja, koje se zove «perianalni bris». Ova specifična metoda se, donekle, razlikuje od ostalih «briseva» – po načinu uzimanja, a još više po tome šta se njime dokazuje.
Pri samom pominjanju crevnih parazita («glista»), kod mnogih ljudi se stvara osećaj nelagode. Iako u najvećem broju slučajeva medicinski problemi koje izazivaju paraziti nisu veliki, oni su odvajkada bili sinonim za nedovoljnu higijenu. Sama sumnja da dete «ima gliste», često roditelje dovodi do očaja. Da li baš uvek mora da bude tako?
U mnoštvu crevnih parazita koji mogu da nasele digestivni sistem deteta i odraslih, svakako postoje i oni koji izazivaju ozbiljnije, pa čak i hronične zdravstvene probleme. Načini prenošenja i ulazna vrata parazita u organizam, simptomi koje izazivaju, kao i načini lečenja su vrlo različiti. Imajući to u vidu, posebno ćemo pomenuti parazita koji ne izaziva značajne zdravstvene probleme, ali koji ima najveći praktični značaj, budući da je učestalost javljanja kod dece višestruko veća nego kod svih ostalih zajedno. To je Enterobius vermicularis.
Da bi se dete «inficiralo» ovom vrstom parazita, nisu potrebni posebni uslovi, kao ni kontakt sa životinjama. Dovoljno je igranje na otvorenom prostoru ili zaprljanim predmetima i, naravno, prljave ruke koje se prinose ustima. Tako uvek počinje priča o ovim dosadnim životinjicama.
Crvići brzo naseljavaju tanko i debelo crevo domaćina, najčešće deteta koje ne pere redovno ruke. Crvići su mali i bledi, muški primerci su veličine oko tri do pet milimetara, a ženski oko osam do 13 milimetara – oni su i pokretljiviji, a njihovo prisustvo je nekada moguće otkriti i u stolici, golim okom. Odlika životnog ciklusa ove napasti je polaganje jaja van creva, a kao idealnu regiju pokretljiva ženka bira kožu oko analnog otvora. Polaganje jaja se vrši obično noću, što dovodi do osnovnog, najvažnijeg, a najčešće i jedinog simptoma bolesti, bolje reći prisustva ovog parazita – dete se intenzivno češe oko čmara. Ako sam čin češanja i svrab, na koji se dete nekada žali, a nekada ne – promakne roditeljima, obično su tragovi češanja prilično ubedljivi i uočljivi.
Dakle, ako se vaše predškolsko ili školsko dete (najčešći uzrast) žali na «svrab u guzi», ili primetite da je analna regija deteta raščešana, prvo pomislite na ovog parazita. Drugi simptomi su značajno ređi. Prisustvo ovih parazita može da izazove bolove u trbuhu, nekada jake i česte, pa čak (što je, ipak, vrlo retko) i do problema sa prohodnošću apendiksa («slepog creva»).
Infekcija Enterobius-om uglavnom ima higijensko-epidemiološki značaj. S obzirom na opisan životni ciklus samog parazita, infekcija se relativno lako širi na ostale ukućane (rukama, posteljinom, predmetima), ili na drugu decu u kolektivu (na isti način). E, tu pomaže perianalni bris. To je osnovno dijagnostičko sredstvo kojim se Enterobius dokazuje. Ova vrsta brisa se uzima pri upisu dece u kolektiv, pri redovnim bakteriološkim kontrolama u kolektivima, kao i uvek kada postoji sumnja na prisustvo ovih parazita.
Sama tehnika uzimanja materijala se razlikuje u odnosu na druge briseve, na primer ždrela ili nosa, i podrazumeva uzimanje otiska analne regije na lepljivu traku, nakon čega se posmatranjem pod mikroskopom dokazuje prisustvo jaja ili (ređe) odraslih jedinki ovog crvića. U slučaju pozitivnog brisa, savetuje se da dete ne ide u kolektiv do okončanja medicinskog tretmana.
Poštovani, ćerkica (5 god.) ima crvenilo oko analnog otvora, ne žali se na bol ili svrab niti primećujem da se češka. Iskreno ću vam reći, par dana sam je zapustila što se tiče higijene ( svi u porodici smo zakačila neku virusnu prehladu a u kupatilu nemamo konstantno grejanje i td. da se ne pravdam sad…) uglavnom posle velike nužde joj uvek ja obrišem guzu i čudi me da se nije bila požalila na neki bol ili neprijatnost. Inače ima osetljivu i jako nežnu kožu, ako joj samo jedno veče ne operem genitalije već se malo zacrveni, dok npr. starija ćerka koja ima ekcem po nogama pa ne smem često da je tuširam nije toliko osetljiva. Kada sam primetila to jako crvenilo oko anusa odmah sam je oprala, ujutru takođe i nastavila sam svako veče. Polako prolazi ali mi se čini sporo s obziro da je prošlo 5 dana. Sam analni otvor je i dalje crvenkast i kožica je blago otečena, primetila sam i tragove neke sluzi ili vodice na gaćicama i na dodir kad počnemo tuširanje. Ništa se ne žali, redovno ide i na malu i veliku nuždu ali ja sam ipak zabrinuta. Da li treba da je mažem sa nečim ili puder da probam? Trenutno je samo operem sapunom i osušim peškirom. Da li da je perem posle svake nužde i da li da probam sa rastvorom hipermangana? Pre ovog problema sam je povremeno mazala orig.pavlovićevom, posle crvenila nisam jer nije sveža krema, možda je i prošao rok od 12 mes.nakon otvaranja, nisam sigurna. Da li je to možda uzrokovalo crvenilo? Izvinite zbog dugačke poruke i hvala vam unapred!
Pranje, pa.da se ispere 3% bornom kiselinom, pa da se maže krema protiv ojeda sa cinkom i pantenolom…ak za par dana NE bude bolje – da se obavi pregled.
Poštovani, hvala vam! Već je mnogo bolje.
Želimo vam sve najbolje u novoj godini! Pozdrav!
Postovani,
ukoliko su sva tri rezultata test stolice deteta na prisustvo parazita negativna, da li je potrebno raditi i perianalni bris?
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra/