Pedijatar i profesor fizičkog vaspitanja o neaktivnosti naše dece: Zašto imamo gojaznu i nespretnu decu

Istraživanja su pokazala da 80 posto dece nije fizički aktivno, ali i da je gojaznost, kako u svetu, tako i u Srbiji, postao sve češći problem.

Foto: Pixfuel

Sistematski pregledi pokazali su da je petoro od dvadesetoro dece gojazno, da je mnogima, u tom uzrastu, vid već oslabio i da neredovno peru zube. Deca šetaju samo do škole, a mnoge i do tamo kolima voze roditelji.

Deci je, kaže se, najveća snaga u nogama. Međutim, istraživanja su pokazala da 80 odsto dece nije fizički aktivno. Pedijatar dr Saša Milićević naglašava da gojaznost dece ima razmere epidemije, ali da ne obraćamo dovoljno pažnje na taj problem.

“Neverovatno je kad čujemo podatak da je za poslednjih 50 godina gojaznost dece u svetu porasla za 300 odsto. To je bolest i ne bismo smeli da bežimo od te reči. To ne znači da ako dete ima par kilograma više da je bolesno, ali sama sklonost ka gojaznosti zahteva sistematsko praćenje, pogotovo kada je reč o dečjoj populaciji”, ističe doktor.

Predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta Miroslav Marković navodi da se 80 odsto dece ne bavi sportom i da se sa fizičkom aktivnošću sreće samo na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u školi.

“Insistiramo upravo na tom aspektu zdravstvenog vaspitanja, jer smo primetili da je sve više gojazne dece, da imaju povišen pritisak, dijabetes tipa dva, masnu jetru. Nastojali smo da decu, a posredno i roditelje, edukujemo kroz program zdravstvenog vaspitanja, šta je to i kako treba da se ponašaju kada se hrane, u slobodno vreme ili u školi”, napominje.

Savremene tehnologije su doprinele da se čovečanstvo i inače manje kreće, tako da se može reći da svi patimo od bolesti koja se zove hipokinezija, dodaje Marković. Pored izrazite fizičke neaktivnosti, problem predstavlja i način ishrane. No, postavlja se pitanje, kada je već konstantovan problem, šta učiniti i odakle početi.

“Kada se dete rodi, ono se kreće, njemu je to osnovna potreba i treba je pospešivati, bukvalno od rođenja, jer roditelji su primer svojoj deci. Ukoliko se roditelji ne kreću, neće se ni deca kretati. Znači, prvi stub zdravstvenog vaspitanja je u porodici”, napominje Marković.

Zlatni period za razvoj motoričkih sposobnosti

Period od 3. do 12. godine je zlatni period za razvoj motoričkih sposobnosti, naglašava profesor fizčkog vaspitanja, ali u našem obrazovnom sistemu deca nisu pod nadzorom kvalifikovanih nastavnika.

Ukoliko dete u tom periodu ne razvije bazične motoričke sposobnosti, ono nikada kasnije neće uspeti da dostigne maksimalan motorički potencijal. I to je jedan od razloga zbog čega imamo gojaznu i nespretnu decu.

Savez profesora fizičkog vaspitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Atletski savez Srbije su potpisali protokol o saradnji i pokrenuli program “Dečja atletika” u okviru koga će biti obučeno 600 nastavnika i učitelja.

“Cilj ovog projekta nije uvođenje nekog novog predmeta, već da učitelje i nastavnike fizičkog unapredimo, da im damo kompetencije šta je to novo i inovativno što mogu uvesti u nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a tiče se atletike. To je primena novih rekvizita, novih vežbi koje su deci jako interesantne. A ono što je najvažnije, to je da pospešimo lokalne samouprave da ulože malo u sport kao što je atletika, jer ona je baza, bez nje nije moguće baviti se bilo kojim sportom”, naglašava predsednik Saveza Miroslav Marković.

Bilo je najava da će škole obezbediti besplatne časova tenisa, plivanja i drugih sportova, ali, na primer, dvadeset škola u Srbiji nema ni salu, niti uslove za osnovnu fizičku kulturu i sport. Ali u nastavi fizičkog su uvedene osnovne sadržaje koje može da realizuje i škola koja nema potrebne uslove, a to je minimum koji je potrebno da dete savlada.

“Deci ne treba meriti samo temperaturu. Treba meriti i težinu, kožni nabor i primeniti ostale metode kojima se utvrđuje gojaznost, kao i da treba u svakoj ordinaciji pedijatra postoji vaga gde će dete čim uđe da se izmeri. Jer ako sada ne lečimo, kasnije će zdravstveni sistem imati više troškova. Roditelji se zavaravaju da će kad porastu deca da se ‘izvuku’. A danas postoji toliko prodavnica zdrave hrane, svi pričaju o dijetama i zdravoj ishrani, a nikada nismo imali više gojazne dece, napominje na kraju dr Saša Milićević.

Izvor: rts.rs

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA