Foto: Freepik
Prim. dr Luković primećuje da deca danas nisu bolesnija, već da češće dolaze kod pedijatra, i to uglavnom zbog banalnih virusnih infekcija koje ne zahtevaju posebno lečenje. „Organizam nije tako bespomoćan kako često roditelji misle“, ističe doktorka.
Nove bolesti
Svako vreme nosi sa sobom novine, pa je zanimljivo pitanje: Šta je danas novo i drugačije u pojavi i razvoju bolesti u odnosu na vreme od pre 15, 20 godina?
Dr Jovanović odgovara: „Nova je brzina kojom se loše informacije prenose, kao i sklonost da se u modu uvedu loše navike: ekrani, buka, fizička neaktivnost, nebavljenje sopstvenim detetom uz bezbroj izgovora kako treba tako“.
Kako lečiti decu?
U odgovoru na ovo pitanje prim. dr Ljubica Luković ističe:
– Raditi na unapređenju i očuvanju zdravlja, jer – preventiva je najbolja zaštita.
– Kvalitetno provoditi vreme sa detetom. Ne lagati decu. Negovati poverenje – ne obećavati samo da bi se nešto odložilo, a ako obećano ipak ne može da se ispuni, obrazložiti detetu – zašto.
– Raditi na sebi – ne čekati bolest kao podstrek, mada je ponekad i ona dobar pokretač – neke stvari se brže razreše. Jača je želja da se nađe rešenje. Nije za svakoga isti lek – lek. Lekoviti su reč, misao, molitva, dodir, pritisak nekih tačaka, muzika, ples, frekvencija, energija, meditacija, vizuelizacija, joga, smeh, pričanje bajki, pokretanje blokirane energije…
– Često je čovek čoveku lek. Neko će se celog života lečiti samo klasičnom medicinom, ali sve je više ljudi, među njima i lekara, koji shvataju snagu i značaj i drugih načina lečenja. Neke razumemo, za neke još ne uspevamo da naučno objasnimo kako tačno deluju, ali vidimo da deluju.
– Razvijati svoju intuiciju, osetiti koja od ponuđenih tehnika je ovog momenta najbolja za mene i moje dete. I naravno, informisati se koje sve metode lečenja postoje.
U porastu je i gojaznost, nažalost, često i kod predškolske dece, kaže prim. dr Ljubica Luković: „Loše su navike u ishrani – šta se jede i pije, u kojoj količini. Fizička neaktivnost, a velika aktivnost ispred mobilnih telefona, tableta i kompjutera, dovode do problema u statici celog tela“, objašnjava doktorka poentirajući: „Porodica rastrzana u trci za egzistencijom ponekad ne prepoznaje prioritet kvalitetno provedenog vremena s detetom“.
Sagledavajući obrasce u razvoju i razbolevanju savremene dece, dr Luković ističe da se najčešće razbolevaju deca koja zbog virusnih infekcija bespotrebno piju antibiotike. A dr Jelena Jovanović ukazuje na nešto možda još važnije: „Mame nemaju poverenja u svoje prirodno znanje i moći – da doje, leče, uče svoje dete…“
Zbog čega se deca razbolevaju?
Odgovorima na ovo pitanje doktorke šalju važnu poruku: „Deca se razbolevaju jer ne dobijaju ono što im prirodno pripada i što su kroz vekove imala: mamu, igru, bajku, sreću i poverenje“, kaže dr Jovanović.
Prim. dr Ljubica Luković dodaje da bakterije i virusi nisu jedini uzroci bolesti.
Kakva je uloga roditelja u isceljenju dece?
„Ogromna. Tu su da pokažu svom detetu koliko ga vole, štite i imaju poverenja u njega i prirodu koja leči“, uverena je dr Jelena Jovanović.
„Roditelji su ključan faktor u očuvanju zdravlja svoga deteta“, zaključuje dr Luković. „Sve što rade za svoj duhovni razvoj, rade i za zdravlje svog deteta. Važno je naći vremena za dete i kada je zdravo. Ne terati ga da se razboli da bi mama i tata našli termin za njega.“
Izvor: RTS/Zelena učionica
Komentari 0