Ovakvo ponašanje deteta treba da vas zabrine

Stručnjaci objašnjavaju kojih sedam obrazaca ponašanja kod dece ne treba da ignroišete.

Najpre, evo kada treba da reagujete:

Kada vas detetovo ponašanje brine mesec dana ili duže.

Ne možete da kontrolišete situaciju.

Ponašanje vašeg deteta utiče na ljude u okolini.

Ponašanje vašeg deteta se iznenada promenilo bez nekog vidnog razloga. Na primer, odjednom je postalo rezervisano ili grubo prema svojim drugarima – vreme je da razgovarate.

Ima probleme u školi ili su mu ocene odjednom lošije, često izaziva svađe ili tuče sa vršnjacima, beži sa časova.

Ima problema sa snom, higijenom ili ishranom.

Evo i još nekih ponašanja koja ne biste smeli da ignorišete.

1. Ne ume da oprašta

Deca bi trebalo da umeju da izađu iz konfliktne situacije. Roditelji ih najčešće uče da uzvrate, ali u većini slučajeva, bolje je da otpuste negativne emocije. Ako vaše dete uvek pokušava da se osveti, to je loš znak.

Šta da radite

Postarajte se da vaše dete razume šta znači oproštaj. Budite mu uzor, pokažite mu svojim primerom da treba da oprosti drugima. Naučite dete da analizira svoja osećanja, ali i osećanja drugih, kako bi razumelo šta dovodi do konflikta. Objasnite mu kako da izađe iz neke neprijatne situacije.

2. Neodgovorno je

Često se dešava u porodicama gde ima više dece da jedno, najčešće najmlađe, prebacuje krivicu na braću ili sestre za nešto što je ono uradilo. Većina roditelja to u manjoj ili većoj meri ignoriše, ali zamislite odraslog čoveka koji svoju krivicu stalno prebacuje na kolege na poslu.

Šta da radite

Naučite dete da bude odgovorno tako što ćete postepeno povećavati granice. Razgovarajte o problemima i o uzrocima lošeg ponašanja.

3. Preterana tvrdgolavost

Nema ništa loše u tome da neko brani svoj stav, ako je spreman na kompromis. Roditelji bi trebalo da pomognu deci da razviju ovu veštinu u detinjstvu jer je to mnogo teže razviti u pubertetu ili kasnije.

Šta da radite

Razumite osećanja svog deteta i pokušajte da shvatite koji je razlog za njegovu tvrdoglavost. Naučite ga da razume svoja i tuđa osećanja i šta motiviše neko ponašanje. Objasnite im šta mogu da urade, a šta ne bi trebalo da urade. Nemojte da molite, da se svađate, krivite ga i tako dalje. Budite staloženi i vrlo jasni, ali pomalo i spremni na kompromis.

Ako, na primer, imate veoma malo dete koje tvrdoglavo želi da pojede čokoladicu, a vi mu ne dozvoljavate da to uradite pre ručka, umesto „Ne, to će ti zatvoriti apetit“, recite: „Možeš da dobiješ čokoladicu kad ručaš“.