Opasni insekti na koje treba da obratite pažnju

Našu planetu naseljavaju milionima godina. Opisanih vrsta ima preko 800.000 što je više od broja svih ostalih vrsta životinja zajedno. Žive u svim okruženjima, na svim mestima na Zemlji, rašireni su po svim kontinentima i prilagođeni su svim klimatskim područjima.

Opstaju i na temperaturama od – 40 do 48 stepeni. Najčešće naseljavaju kopno, a samo poneke vrste žive u slatkoj vodi dok je mali broj prilagođen životu u moru.

Razvijaju se preobražajem tj. metamorfozom koja može biti potpuna i obuhvata jaje, larvu, lutku i odraslog insekta ili nepotpuna koja obuhvata sve faze razvijanja sem stadijuma lutke. Većina su dobri su letači a neki mogu bez odmaranja preleteti nekoliko stotina kilometara. Sposobnost letenja pružila im je mogućnost preživljavanja, lakšeg prilagođavanja, masovnog naseljavanja i zauzimanja novih teritorija.

Oni predstavljaju bitan činilac u prirodi. Igraju veliku ulogu i kao sva ostala bića na planeti, važni su i značajni za ekosistem.

Uloga insekata

Kao što smo već rekli, insekti predstavljaju bitan faktor u svako ekosistemu. Od onih insekta koji oprašuju biljke, podstiču mikrobiološku raznovrsnost koja može ojačati ljudski imunološki sistem, do onih koji izazivaju velike štete ali i alergije kao i većinu ozbiljnih groznica kod ljudi koji prouzrokuju mikroorganizmi a koje prenose insekti.

Korisni insekti razaraju mrtvu organsku materiju, neki prerađuju otpadke dok većina pomaže pri oplodnji biljaka ( 30% evropskih cvetnica oprašuju insekti). Bez ovih stvorenja mnoge biljke i mnoga drveća kojima se ljudi i životinje hrane ne bi bili oprašeni i ne bi donosili plod. Mnogi insekti se hrane iključivo biljkama, dok se neke vrste hrane drugim vrstama insekata i kao takvi su korisni kao paraziti i predatori štetnih insekata.

Nasuprot većini insekata koji su bezopasni po čoveka, postoje insekti koji svojom brojnošću, svojim zastrašujućim izgledom ali i svojim bolnim ujedima, uznemiravaju i straše ljude i životinje i prave štetu u kući. Neki insekti pustoše useve, a mnogi su velike štetočine poljoprivrednih dobara i šumskih kultura.

Međutim, postoje i oni insekti koji prenose zarazne bolesti, parazitiraju na biljkama i životinjama ali i na čoveku a najgore od svega šire smrt. Istraživanja su potvrdila da su bolesti koje prenose insekti od 17-og do početka 20-og veka, dovele do više slučajeva oboljenja i smrti kod ljudi nego svi drugi uzroci zajedno. Ta činjenica govori da su mnogi insekti prenosioci epidemičnih bolesti čoveka i stoke u koje se ubrajaju i one najopasnije tifus, malarija, spavaća bolest.

Naizgled samo iritantni – komarci

Od svih insekata koji prenose bolesti, komarac predstavlja najveću opasnost. Kada u sebi nose bakterije, viruse ili parazite, prilikom ujeda mogu preneti bolest na ljude. Komarci iz roda Anopheles prenose malariju, zaraznu bolest koja je posle tuberkuloze, na drugom mestu po broju smrtnih slučajeva u svetu.

Ostale vrste komaraca prenose mnoge druge bolesti (žuta groznica, denga) koje, pored malarije, svake godine odnesu oko milion ljudskih života i dovedu do stotina miliona novih infekcija. Povećanje prosečnih vrednosti temperature i promene količine padavina utiču na pojavu, rasprostranjenost ali i širenje staništa komarca.

Na našoj teritoriji, najviše u okolini Beograda, Subotici i Somboru otkriveni su komarci koji nose uzročnike virusa groznice Zapadnog Nila, a broj privatnih intervencija suzbijanja komaraca u Beogradu je u prethodne tri godine, baš zbog pojave ovie bolesti, drastično skočio.

Pojava tigrastog komarca može da donese nove bolesti poput zika, denga, čikungunja groznice, ali i da širi groznicu Zapadnog Nila, međutim na našem prostoru te bolesti još nisu registrovane zbog redovnih suzbijanja komaraca. Treba napraviti razliku i značajnost više dati našem domaćem komarcu. Oni sisaju krv našim pticama i time postaju glavni prenosioci groznice Zapadnog Nila koja je sad već postala endemska, odomaćena bolest koja se javlja od 2012 a sa kojima se se stručnjaci za dezinsekciju uporno bore.

Prenosioci zaraze – muve

Kućne muve na svojim nogama umeju nositi milione mikroorganizama koji, zavisno od količine, mogu prouzrokovati bolesti. Ovi insekti sleću i hrane se izmetom životinjskog porekla u kojima mogu biti razni paraziti. Sa izmeta ili raznih otpadaka sa đubrišta, ostataka životinjskih organizama, mogu pokupiti razne zaraze i preneti ih na našu hranu ili piće. Na ovaj način ljudi se razbole od teških i smrtonosnih bolesti kao što su tifus, dizenterija, pa čak i kolera. Trahom je bolest od koje pati preko petsto miliona ljudi u svetu a koju prenose muve. Ova bolest može dovesti do slepila tako što grebe rožnjaču. Cece-muve izazivaju spavaću bolest, od koje pati na stotine hiljada ljudi. Zbog svih navedenih bolesti koje izazivaju muve, iako neke nisu registrovane na našem području, stručnjaci za dezinsekciju savetuju da njihovom suzbijanju ipak treba pristupiti ozbiljno na svakom mestu gde se masovno pojave.

Asocijacija na parazite  – buve

Odrasle buve se hrane krvlju ptica i sisara uključujući i čoveka. Na mestu ujeda izazivaju svrab i crvenilo i alergijski dermatitis, ređe anemiju. Imaju sposobnost prilagođavanja na sve vrste sisara i ne vežu se za jednog domaćina. Nosioci su pantljičara, encefalitisa, tularemije, pa čak tifusa i kuge. Tokom 14-og veka, za samo šest godina, epidemija kuge poznata kao “crna smrt“, koja je besnela Evropom a koju je prenosila buva, usmrtila je skoro  četvrtinu evropskog stanovništva.

Budući da imaju urođenu sposobnost lakog prilagođavanja ali i preživjavanja, buve je jako teško suzbiti. Ovi paraziti peživljavaju većinu pesticida i insekticida. Obzirom da je samo njihovo tretiranje nestandardno a u urbanim sredinama ume biti izuzetno teško, suzbijanje ovih insekata moraju sprovesti stručnjaci za dezinsekciju koje koriste razne metode sistematskog tretmana neškodljivim za ljude i životinje.

Budući da se brzo razmnožavaju, suzbijanje buva ali i većina navedenih insekata, je vrlo iscrpan process gde stručnjaci za dezinsekciju u Beogradu predlažu da na vreme odreagujte, pomognete sebi i rešite se štetočina dok jos nisu preplavili vaše domaćinstvo.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA