Odvikavanje od pelena

Još dok ne napune godinu dana, neka deca počinju da obavljaju veliku nuždu u dređeno doba dana – najčešće posle (ili za vreme)obroka – a pošto su dotad već naučila da sede i razumeju dosta onoga što im je rečeno, njihovi roditelji ponekad ih baš u to vreme stavljaju na nošu.

Iako se obično kaže da se dete „uči na nošu”, u tome nema nikakvog učenja. Treba samo staviti dete na pravo mesto u pravo vreme, tako da obavi nuždu u nošu umesto u pelene.
Pošto taj postupak ne pomaže detetu da brže navikne da koristi nošu, pomislićete da je sasvim bezazlen. Međutim, nije tako. Ako počnete to da radite kad dete ima dvanaest meseci, verovatno neće biti nikakvog protivljenja: noša mu neće biti čudnija od drugih mesta na kojima sedi. Ipak, dva meseca kasnije, to bi moglo da mu postane odbojno.

Dete ovog uzrasta ne želi da sedi nigde ni minut duže nego što je neophodno, a sedenje na noši izgleda mu besmisleno.

Kad ga stavite na stolicu, dete dobije nešto za jelo; kad ga stavite u kolica, vodite ga nekud; kad ga stavite na nošu, ne dobije ništa, osim obavljanja nužde, koju je moglo da obavi bilo gde. Ako vam je stalo do toga kako se dete oseća u vezi s tim, posle nekoliko nedelja prestaćete da pokušavate da ga naučite da koristi nošu. A ako nastavite da ga prisiljavate da sedi na noši, postoji realna opasnost da izazovete sukob koji će neminovno dovesti do usporavanja čitavog procesa zato što dete neće moći da preuzme kontrolu nad svojim fiziološkim funkcijama dok ne bude fizički sposobno da to radi.
Ako dete počnete da navikavate na nošu pre nego što fizički bude spremno za to, budite svesni da od njega zahtevate nešto nemoguće. Ono će biti izloženo pritisku. Ako insistirate na saradnji pre nego što je dete emocionalno dovoljno sazrelo, vi mu u stvari namećete svoju volju na terenu na kojem ne možete da pobedite. Ne postoji nikakav
oblik prisile kojim dete može da se natera da koristi nošu, a ako biste istrajali u tome protiv njegove volje, ono će vam se sasvim sigurno usprotiviti, i to uspešno.
Postoje i drugi razlozi zbog kojih „rano učenje” nije dobro. Lako može da se izračuna da ni uz uspešno biranje „pravog trenutka”nećete uštedeti ni vreme ni trud. Istraživanja su pokazala da, bez obzira na to kad ste počeli da uvodite nošu, pre polovine treće godine ne možete da se pouzdate u to da će dete preko dana ostati suvo i čisto. Uzmimo, na primer, da počnete da stavljate dete na nošu kad ima dvanaest meseci, i to šest puta dnevno: učinićete to 3.285 puta pre nego što postignete cilj – da detetu nisu više potrebne pelene. Svaki put moraćete da svučete i obučete dete (3.285 puta, uz uobičajeno oblačenje i svlačenje). Često će se događati da ne pogodite pravi trenutak, pa ćete i dalje imati mnogo posla oko prljavih pelena. Ako pričekate da dete bude spremno – negde oko pune dve godine – pomenute radnje moraćete da uradite oko hiljadu puta da biste postigli isti efekat. S obzirom na to da je mnogo lakše skinuti prljave nego (nadamo se) čiste pelene, staviti dete na nošu, a onda mu opet obući pelene, i vi i dete od toga možete da imate samo koristi.
Iako je pojam „učenja na nošu” duboko ukorenjen u tradiciji odgajanja dece u zapadnoj civilizaciji, taj naziv je pogrešan. Vi dete ničemu ne učite, niti je reč o njegovoj poslušnosti. Vi mu pomažete da uradi nešto za sebe. Krajnji rezultat jeste da dete stekne kontrolu nad sopstvenim fiziološkim potrebama – da prepozna osećaj pune
bešike ili creva i da na to reaguje na društveno prihvatljiv način – da kaže odrasloj osobi, ode u toalet ili pronađe nošu.
Ma kako rano počeli s tim, teško da ćete moći da se pouzdate u detetovu kontrolu pre treće godine, čak i preko dana. A bez obzira na to koliko dete možda kasni sa sticanjem kontrole, sigurno neće krenuti u školu u pelenama, osim ako za to ne bude odgovoran neki neurofiziološki ili emocionalni problem. Do otprilike petnaestog meseca, većina dece obavlja nuždu automatski. Dete ne zna da bi uskoro trebalo da obavi nuždu, pa čak ni da ju je upravo obavilo. Možete da zaključite do koje je tačke razvoja dete stiglo na osnovu toga kako se ponaša ako se upiški kad je golo. Ako uopšte ne pogleda u baricu, to je zato što ne shvata da ima bilo kakve veze s njom. Takvo dete još nije spremno za nošu. Međutim, ako bude gledalo u baricu s interesovanjem, pa je još dodirne i prstom, to znači da je shvatilo vezu između osećaja mokrenja ili pražnjenja creva i onoga što vidi da je nastalo. Kad dođe u fazu da shvata da je obavilo nuždu, ali još ne zna unapred kad će da je obavi, dete još nije spremno da koristi nošu, ali možete mu je pokazati da bi se upoznalo s njom.

U ovoj fazi treba da budete sigurni da je dete naučilo čemu služi noša i shvatilo da će je jednog dana upotrebljavati. Vama je to očigledno, a ako dete ima stariju braću ili sestre, ili provodi vreme u grupi dece, verovatno je i njemu. Međutim, za jedno dete to može da bude prava misterija. Na kraju krajeva, odrasli koriste klozetsku šolju, a ne nošu.
Te dve stvari uopšte ne liče jedna na drugu. Pokažite mu nošu i objasnite da će u nju obavljati veliku i malu nuždu (ili kako ih već naziva) kad bude poraslo toliko da mu pelene više neće biti potrebne. Zatim je odložite u ugao gde se dete igra (ako se ne protivi tome) ili u toalet koji najčešće koristite. Nemojte baš da ga podstičete da je stavlja na glavu kao šešir, ali ako je i to potrebno da bi postali prijatelji, dozvolite mu. Ako je zainteresovano za nošu, možda će na nju (ili u nju) da stavi svog medu. S vremenom (možda za nekoliko dana, a možda za nekoliko meseci), dete će poželeti da I samo sedne na nju. Kad to uradi, nemojte odmah da mu skidate pelene. Možda dete samo želi da vidi kako izgleda sedeti na noši. Još nije spremno da počne da je koristi.
Pravi trenutak da počnete da ohrabrujete dete da koristi nošu jeste kad ono bude u stanju da oseti da će uskoro da obavi nuždu, a ne samo da ju je upravo obavilo. To se obično prvo dogodi kad je reč o velikoj nuždi. Verovatno će da se ukoči, crveno u licu i sa suzama u očima, kao i prethodnih meseci dok je obavljalo nuždu u pelene. Međutim, ovog puta uhvatiće vas za ruku, pogledaće vas i reći šta očekuje. Sve dotad, svi su u kući znali kad je dete obavilo veliku nuždu, osim deteta samog. Sad i ono zna i može da odluči da li će obaviti nuždu u nošu umesto u pelene. Međutim, imajte na umu da govorimo samo o kontroli creva, a da je izbor o tome gde će obaviti nuždu – kako sad tako i kasnije – na detetu samom.
filesDetetu je lakše da postane „čisto” nego da postane „suvo”. Većina dece prazni creva jednom ili dvaput dnevno (ako ne i ređe), a mnoga od njih obavljaju nuždu otprilike istovremeno tako da uglavnom znate da o tome ne morate više da brinete do narednog dana. Osim toga, ako dete želi da koristi nošu, možete mu jednostavno pomoći.
Odrasla osoba koja obraća pažnju na to lako može da primeti znakove, a od trenutka kad dete postane svesno potrebe do samog obavljanja nužde ima sasvim dovoljno vremena da se nekom obrati I stigne do noše. Pelene, koje su još uvek potrebne zbog mokrenja, mogu da budu naporne detetu koje se trudi da koristi nošu. Ako znate da obavlja nuždu posle doručka ili popodnevnog spavanja, pokušajte da ga bar neko vreme ostavite bez pelena. Neka noša stoji na uobičajenom mestu, pričekajte dok vam dete ne kaže ili nekako stavi do znanja da treba da obavi nuždu, a zatim mu neobavezno predložite da je obavi u nošu. Ako dete odbije (sad ili tokom narednih nekoliko meseci), nemojte
da ga prisiljavate, niti nagovarate na to. Vi pokušavate da mu pomognete da se samo brine o sebi, a to nije nešto na šta možete da ga prisilite. Ako mu je svejedno ili mu se svideo vaš predlog, donesite mu nošu ili mu recite gde se nalazi, pomozite mu da skine odeću ako to zatraži od vas, ostanite s njim dok bude na noši i mirno ga pohvalite ako se nešto dogodi.

Mnoga deca koja se s nošom upoznaju na ovakav nenametljiv način i u pravom trenutku, steknu potpunu kontrolu nad svojim crevima za nekoliko nedelja. Međutim, ako dete ne prihvati tu ideju, trebalo bi da budete oprezni i da upozorite svog partnera i sve osobe koje se, osim vas, brinu o detetu.
 Nemojte da prisiljavate dete da sedi na noši ni onda kad ste sigurni da uskoro treba da obavi nuždu. U ovom uzrastu deca su podložna kontrasugestiji. Što mu budete jasnije pokazivali da želite da sedi na noši, to će manje hteti da vam udovolji. A što budete zainteresovaniji za ono što izlazi iz njega, to je veća verovatnoća da će se prema svom izmetu ponašati posesivno i da će biti ugroženo vašom željom da ga bacite u klozetsku šolju i potom povučete vodu.

Podeli:

Komentari

Strana 12 od 12<<<89101112

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA