Odnos ćerke i oca: Jedna drugačija i posebna ljubav

Vezanost za oca je trajna, ćerka ga retko napušta čak i onda kada je svesna da on nije dobra osoba. Odnos sa ocem najviše utiče na to kako će ćerka da izgradi samopouzdanje, ali i na to kakve će partnere da bira

otac px

– Ovde se potvrđuje Frojdova teza koju prolaze deca sa roditeljima suprotnog pola. Za devojčice je majka u porodičnom miljeu stalno prisutna figura koja brine o hrani, oblačenju i drugim svakodnevnim stvarima. Otac je neko poput ministra koji brine o krupnijim stvarima, a pre svega o novcu. Ćerke to u najranijem uzrastu, tačnije od treće godine prepoznaju, ali još ne mogu jasno da iskažu. U njihovim očima on je često idealizovana figura koja se pojavljuje posle svih završenih obaveza i tada sledi vreme za ljubav i igru. Očevi su najčešće ti koji se bave samo “lepim” stvarima, retko kritikuju i vaspitavaju u pravom smislu te reči.

Najveća podrška

– U odnosu na majku koja zbog svih obaveza često reaguje kritički i pomalo neprijatno, otac se javlja kao izvor prijatnosti, spreman da se sa njom poigra, da sasluša sve njene “važne” priče i pokaže najlepše emocije. Za nju se njegova ljubav podrazumeva. Kako vreme njenog odrastanja odmiče, tako se ona sve čvršće vezuje za tatu. Za ćerku je mišljenje oca izuzetno važno, jer utiče na izgrađivanje sopstvenog samopoštovanja i samopouzdanja. Njegovo mišljenje je za nju zakon, jer je otac njen idol, šarmantan, neodoljiv, pun kvaliteta… Odnos prema sebi i nivo poštovanja gradi na osnovu poruka koje joj on šalje – kaže naša sagovornica.

NESVESNA KALKULACIJA– U adolescentnskom dobu ćerke prave neku vrstu nesvesne kalkulacije. Počinju da shvataju svoje mesto, otkrivaju simpatije, stvaraju prijateljstva. Potom dolazi do zaljubljivanja, pa preterana vezanost za oca, čak i za oba roditelja, naizgled slabi. Kažem naizgled, jer je to stanje, zapravo, privremeno. U tom periodu postoji nešto više od onoga što daju roditelji, pa i otac. Tada se otvaraju neki novi vidici i budi do tada nepoznata radoznalost. Taj most iz detinjstva do odraslog doba prelaze manje više na sličan način, bez preterane želje da iskustva dele sa roditeljima. Ali bliskost i vezanost za oca se vrlo brzo vraćaju i ostaju konstanta – kaže naša sagovornica.

Baš zbog toga što se majka i njena ljubav bezuslovno podrazumevaju, a tata je osoba čija ljubav mora da se zasluži i stalno osvaja, stvara se ta posebna ljubav. U kulturi zapadne civilizacije je to posebno izraženo. Od ćerke se očekuje da bude lepa, darovita, pametna, samopouzdana, što se bez podrške oca, kaže naša sagovornica, retko dešava:

– Očevi, učite ćerke o važnosti unutrašnje lepote koja je važnija od spoljašnje. Ovo je veoma bitno, jer devojčice u mlađem uzrastu postaju svesne fizičkog izgleda koji može da stvara pritisak. Zato joj govorite da je uvek lepa, ali da pored toga treba da bude i dobra osoba. Muškarci su u ovoj vrsti podrške svojim ćerkama uglavnom nesebični, jer oni u životu, po definiciji, najviše vole majku pa ćerku. To su jedine žene koje su uvek tu za njih. Zato je za ćerku, naprosto, nedopustivo da u bilo kom delu života napusti oca. Vezanost za njega ostaje čak i kada je svesna da on nije dobra osoba, zbog čega nesvesno često donosi i sudbinski loše odluke – kaže Aleksandra.

To se događa kada je otac alkoholičar ili grubijan, pa kao po pravilu, ćerke za brak, kao po ključu, biraju isti tip muškarca.

Niko kao tata

– Sa druge strane, u situacijama gde očevi iz nekog razloga trajno napuštaju porodicu, ćerke ih i dalje glorifikuju, a zbog ogromne čežnje kod njih se stvara osećaj krivice, iako za to, objektivno, ne postoji razlog. Neprihvatanje ili hladan odnos im izuzetno teško pada, što može loše da se odrazi i prilikom uspostavljanja partnerskih odnosa.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA