Noćno roditeljstvo: Kako da vam dete duže spava

Dr. William Sears, američki pedijatar autor  priručnika „Povezujuće roditeljstvo“, napisao je knjigu o spavanju – „Kako uspavati dete“. Knjiga u stvari  ima četiri autora, pored dr Wiliama tu su i njegovi sinovi  Robert i James, također pedijatri, i supruga Martha, medicinska sestra i savetnica za dojenje. U knjizi opisuju alate koje možete odabrati da odgovaraju temperamtentu vašeg deteta i   napravite njegov lični plan spavanja. Naučite dete da spava  i kako da nastavi spavanje posle neželjenog buđenja. Svakako je potrebno puno predanost, vremena i emocija

Odlomak iz knjige  –Pomozite detetu da spava duže

Zašto se beba često budi?

Dete – i roditelji – bolje će se noću odmoriti ako im san ne bude  ispresecan neprekidnim epizodama buđenja. Novorođenčad su „programirana“ za buđenje tokom noći i potrebni su im roditelji da bi ih umirili. Kako dete sazreva, sazrevaju i njegovi obrasci spavanja, pa je ono sposobnije da duže  spava i samo se umiri. Kada će taj blagoslovljeni trenutak osvanuti, zavisi od vašeg deteta. Dete ne možete prisiliti da prespava noć, ali možete osigurati uslove koji će mu pomoći da sazri i nauči  da spava dugim i krepkim snom.

Zbog čega se novorođenče često budi? Odgovor glasi:  Zato što je novorođenče! Postoje mnogi razvojni, medicinski i psihološki razlozi buđenja novorođenčadi. Imajte na umu da se u prvoj godini života dojena djeca zbog gladi bude dvaput tokom noći, a deca s navršenih godinu dana jednom. Evo nekoliko saveta kako produžiti  intervale između hranjenja.

Promenite mesto spavanja

Prvi je korak odabir mesta na kojem će dete spavati. Uz malo sreće odluka će ići u vašu i detetovu korist. Ipak, krevet u kome je dete zaspalo ne mora biti onaj isti u kojem se ujutro budi. Obratite pažnju na sledeće: Da li se vaše dete budi  zato što je noću usamljeno u svojoj sobi i potrebna mu je vaše blizina? Mislite li da je problem u tome, pokušajte dete smestiti u svoju blizinu nakon što se prvi put noću probudi. Možda dete već spava u vašem krevetu i budi se jer mu smeta vaša blizina? Ako je u tome stvar, pokušajte ga pomeriti  dalje od sebe nakon što se prvi put probudi.

Naučite dete da  spava

Ponavljanje reči i zvukova koje dete povezuje sa spavanjem, često pomaže da ponovo zaspi. Ponavljajte uvek iste reči tokom uspavljivanja i uvek kada se probudi usred noći (npr. „ni-na-na-na“, „buji-paji“, „mirno spavaj“, „dete spava“, „š-š-š-š-š-š“…). Pomoću metode asocijacija na spavanje dete će naučiti povezati te zvukove s ritualom odlaska na spavanje i s ponovnim uspavljivanjem nakon noćnog buđenja. Dobro poznato umirivanje uz produženi glas „š“ što  majke često  nagonski koriste, biološki je utemeljeno: slično je zvuku prolaska krvi kroz krvotok koji dete čuje dok je udobno smešteno u materici. Čim pokaže prve znake buđenja, odmah upotrebite neki od podsetnika za spavanje, kao što su „š-š-š-š-š-š-š-š-š“ ili „ni-na-na-na“. Time mu dajemo do znanja da još nije vreme za buđenje.

Stavite  ruke na dete

Kad  dete počne da se  meškolji, nežno stavite  ruke na njega, ali ga nemojte podići iz kreveta. Ostanite tako, lagano mu pevušeći ili izgovarajući neke od omiljenih zvukova za uspavljivanje. Ne posustajte dok se potpuno ne smiri. Ako počne da  se  iznova budi, pokušajte ponoviti postupak. Ako ni to ne pomaže, uzmite dete u naručje i nosite ga naokolo u jednom od položaja za spavanje. Do ovog trenutka već ćete znati  da li ga možete ponovo uspavati ili je vreme za hranjenje.

Neka ostane i nešto od majke

Kako biste pomogli detetu da mirno spava dok vas nema, ostavite u blizini nešto što miriše na vas. To može biti jastučić za dojku koji ima miris na vaše mleko, ili neki vaš odevni predmet. Vaš će krevet prirodnim putem poprimiti vaš miris. Možete i jednu noć prespavati na čaršafima sa detetovog kreveta (koristite ih kao jastučnice), i onda ih vratiti na detetov dušek. Vaš bi miris trebalo da potraje nekoliko dana.

Ponudite palac ili cuclu

Cucla je detetu kao sredstvo za umirenje. Ako detetu ponudimo nešto za sisanje, to će najčešće umiriti njega, ali i roditelje. Detetu možete pomoći da nauči da  sisa svoju ruku ili palac. To je više „pri ruci“ nego cucla. Ne padaju na pod i prave su veličine za dečja usta. Ne mogu začepiti nos i ne morate  ih pričvršćivati štipaljkom. Dojenčad se bolje snalaze s vlastitim rukama. Kada uspavljujete dete, polako mu stavite šaku ili palac u usta, i isto ponovite kada se probudi. Na taj način povezuje sisanje s odlaskom na počinak – i povratkom na spavanje nakon što se probudi. Ako dete sisa, ali se ipak budi, verovatno je gladno i onda  želi vas, a ne palac u kojem nema mleka.

Prilikom pregleda kad želim da majušna dojenčad budu tiha kako bih im čuo srce, ponekad im stavim palac u usta. Ponekad  vidim da majka podigne obrve kao da nije znala da to može i ona. Deca u materici sisaju  svoje palčeve. Prvih meseci dojenče koje ne može pronaći palac sisaće  šaku  ili čak podlakticu. Dojenčad su rođena s vlastitim cuclama. Iskoristite to. I ne preterujte s onim veštačkim. Kada dete plače, a vi refleksno posegnete za cuclom umesto za detetom, setite se našeg saveta: Koristite, ne pretjerujte, i brzo se pokušajte toga rešiti. Neki se roditelji brinu da će im dete, ako ga nauče sisati palac, tu naviku teško odbaciti (palac ne možete jednostavno baciti kao što možete cuclu). Iako to nije isključeno, ako vam to trenutno omogućava više sna, vredi rizikovati.

Isprobajte trenutnu i zakasnelu reakciju

Da li treba da dotrčite čim čujete da se dete  probudilo noću? Ili treba da sačekate i vidite hoće li samo opet zaspati? Nekim je roditeljima lakše ako odmah dođu detetu i brzo ga opet uspavaju pre nego što plač eskalira i dete se potpuno uznemiri. Ako predugo čekate, i majci i detetu biće puno teže da se ponovo uspavaju. Ako dete spava s roditeljima, majka koja još na pola spava može se jednostavno okrenuti i podojiti delimično razbuđeno dete, pa oboje mogu opet utonuti u san, a da se pritom ni jedno ne uznemiri.

Drugi roditelji misle da dete koje se malo meškolji i protestuje  može opet samo zaspati ako ga se puste na miru. To je procena koju treba učiniti pri svakom buđenju. Pomaže ako imate na umu da nije svaki zvuk koji dete proizvede u snu poziv u pomoć. Ako mislite da se dete može samo umiriti i zaspati, nemojte odmah dotrčati i podići ga. Dajte mu vremena da  pokuša samo da se smiri. Ako  treba pomoć, daće vam to do znanja.

Neka bude jednostavno i brzo

Molimo bez noćnih žurki. Vi ga morate umiriti, a ne igrati se. Ako se dete mora smiriti, pokušajte to učiniti brzo, mirno i ugodno. Iako ste umorni – a možda i frustrirani – pokušajte koristiti pristup koji mi nazivamo „karipskim“ – „nema problema mala/mali“. Ako dete oseti vašu teskobu i razdražljivost, manje je verovatno da će se umiriti. Pokušajte to postići jednostavnom pesmicom ili tapšanjem rukama. Ako morate dete podići i malo ga ljuljati, nemojte da mu to postane previše zanimljivo. Cilj vam je da ponovo zaspi.

Jednog  dana će vaše dete samo spavati. Novorođenče  se vremenom razvija. Ova vrlo zahtevna faza noćnog roditeljstva će proći. Vreme koje  dete provodi u vašem naručju, na vašim grudima i u vašoj postelji relativno je kratko u detetovom životu, a uspomene na ljubav i vaše društvo traju ceo  život.