Ne, dragi mužu i deco ne spremati vi kuću za mene

Dok završavamo s doručkom (prženice i slanina, ja pravila), gledam kako se deca rasipaju na različite krajeve kuće. Muž se namešta na kauč sa bebom, a ja se smeškam gledajući je kako se kikoće u njegovom naručju dok ja počinjem raščišćavati sto.

Foto: Flickr

To znači da se moje vreme za čišćenje promenilo sa onog „nevidljivog“ doba dana kada je moj muž na poslu pa dođe kući i zatekne sve cakum-pakum na štokakve periode i dana i noći i vikenda, pa čak i kućne pomoćnice koju sam unajmila u jednom momentu kad sam bila naročito očajna.

Tako mi je postalo jasno da:

  1. U našoj porodici ima mnogo čišćenja
  2. Istrenirala sam decu da stvarno misle da je čišćenje moj posao

Teško je, jer ne želim da zvučim kao da ne cenim njihov trud i mislim da je upoređivanje ko je šta uradio u bilo kom braku igra u kojoj se isključivo gubi. Ali takođe sam shvatila i da je opasno, naročito kada oba roditelja rade, posmatrati kućne poslove kao „pomaganje mami“ umesto prosto nečega što se radi.

Svaki put kad sam pitala muža da „mi“ isprazni mašinu veša ili rekla deci da pospreme dnevnu sobu „za mene“ ili prećutala kad muž okupi decu da rasklone sa stola „za mene“, osećam da sam pomalo podbacila u svojim dužnostima kao majka. Jer zaista, ne želim odgajati decu koja misle da su kućni poslovi neka mala, beznačajna usluga ili da čak ni ne razmišljaju o tome jer to mama uradi kad niko ne gleda.

Želim decu koja shvataju da je sređivanje kuće važno i baš zato što je važno, svi to trebamo raditi.

Hoću li zahvaliti mužu kad se naročito potrudi da očisti kupatilo kad sam ja preplavljena poslom a on se baš na glavu nasadio oko toga? Naravno. Hoću li pohvaliti decu kad me iznenade sređenim podrumom samo jer su hteli da mi ugode? Naravno da hoću.

Kunem se da se ne radi o postavljanju nekih pravila u pesku i durenju i histerisanju kad me samu zapadne svo čišćenje.

Radi se o shvatanju da želim da popravim ovaj trend čišćenja u našem domu pre nego što bude prekasno. Ne radi se samo o meni ili mom mužu ili mom braku. Radi se o odgajanju dece i pretvaranja ih u odrasle ljude. Radi se o pokazivanju im – primerom- kako porodice rade zajedno. Ne radi se o tome ko šta radi ili polnim ulogama ili čak ni jednakosti polova. U mojoj glavi, ovo se svodi na prilično jednostavnu činjenicu života kao porodice: svi smo u tome zajedno.

Nekim danima se čini kao bitka koju nikad neću dobiti i ne bih ni trebala da se borim, ali, svega mi, ostajem pri svojim uverenjima da deca ne počiste dnevnu ili pometu pod samo za svoje majke, a muževi i partneri ne slažu veš „za“ svoje žene –  svi to radimo jedni za druge, jer smo porodica.

Izvor: Babble.com/Lola magazin

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA