Foto: Pixabay
Dete koje sa šest godina svira Mocarta na klaviru i čita knjige o Hariju Poteru. I dok su sva ova dostignuća zadivljujuća — i diskutabilno urođena a ne uslovljena od strane roditelja — ona nisu nužno konkretni pokazatelji budućeg akademskog uspeha. A da li želite da znate šta jeste?
Radoznalost.
Za novu studiju sprovedenu u Dečjoj bolnici C.S. Mott Univerziteta u Mičigenu, pedijatri su analizirali podatke prikupljene od 6.200 dece tokom njihovog života, od devet meseci do vrtića. Oni su konačno otkrili da je „veća radoznalost povezana sa više čitanja u vrtiću i akademskim uspehom iz matematike“. Bez obzira na pol ili socioekonomsko poreklo, dodaju istraživači, „radoznalost može biti važan, ali nedovoljno priznat doprinos akademskom uspehu. Podsticanje radoznalosti može da ga poboljša.”
Zanimljivo je da su dečiji trud i njihova sposobnost da mirno sede i slušaju na času imali manje veze sa akademskim uspehom nego što bi se moglo pretpostaviti. Magazin “Science Daily” piše: „Istraživači su uračunali još jedan poznat i važan faktor koji doprinosi akademskom postignuću poznatom kao ‘kontrola napora’ ili sposobnost da se ostane fokusiran na času. Otkrili su da su, čak i nezavisno od tih veština, deca koja su identifikovana kao radoznala dobro prošla u matematici i čitanju.” Pojašnjava vodeći istraživač dr Prači Šah: „Ovi nalazi sugerišu da čak i ako dete pokazuje nedoovljan fokus na času, ono i dalje može da ima optimalnije akademsko postignuće, ako poseduje veliku radoznalost.“
Dakle, sledeći put kada vaše dete izgovori „zašto?“ brže nego što biste mogli da formulišete odgovore (Zašto je nebo plavo? Zašto se psi znoje na jeziku? Zašto imam dva oka umesto jednog? Zašto?), proslavite to kao znak da je genije, koji sigurno i jeste. Zatim ga odvedite u muzej ili biblioteku da istražuje. Radoznalost ga neće sprečiti ni u čemu. Može samo da postavi vaše dete na počasni spisak.
Izvor: Science Daily via Pure Wow /Najbolja Mama Na Svetu
Komentari 0