Daju prednost trudu u odnosu na izbegavanje neuspeha
Postignuće deteta zavisi i od njihove predstave o “poreklu uspeha”.
Kerol Dvek, psiholog sa Univerziteta Stanford, tokom višedecenijskog rada otkrila je da deca (i odrasli) razmišljaju o uspehu na dva načina. Poznata njujorška blogerka Marija Popova, to formuliše na sledeći način:
“Nepromenljivi mentalni sklop” polazi od pretpostavke da su naš karakter, inteligencija i kreativne sposobnosti nepromenljive datosti koje ne možemo da menjamo na smislen način i da je uspeh potvrda naše prirodne inteligencije. Težnja za uspehom i izbegavanje neuspeha po svaku cenu način su da sačuvamo svest o tome da smo pametni ili sposobni.
“Mentalni sklop rasta”, s druge strane, zasnovan je na izazovima i neuspeh ne smatra dokazom ne-inteligencije, već odskočnom daskom koja učvršćuje našu posvećenost razvoju i pomeranju granica naših sposobnosti.
Ta razlika je zasnovana na našem poimanju uticaja volje na naše sposobnosti, a to, opet, snažno utiče na decu. Ako im kažete da su dobro uradili test zbog urođene inteligencije, oni će razviti “nepromenljivi mentalni sklop”. Ako misle da su uspeli zbog uloženog truda, razviće “mentalni sklop rasta”.
Majke su zaposlene
Odrastanje s majkama koje rade van kuće na više načina pozitivno utiče na decu, pokazuje istraživanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta Harvard. Ćerke zaposlenih majki duže se obrazuju, češće rade na rukovodećim položajima i zarađuju više novca – čak 23 odsto više od vršnjakinja koje su vaspitavale domaćice.
Sinovi zaposlenih majki spremniji su da obavljaju kućne poslove i čuvaju decu nego njihovi vršnjaci čije majke nisu radile.
Imaju bolji socijalno-ekonomski status
Tužna je istina da jedna petina američke dece raste u siromaštvu, što bitno ograničava njihov potencijal. Šon Rirdon, naučnik Univerziteta Stanford, kaže da se jaz između bogatih i siromašnih sve više produbljuje i da je među decom rođenom 2001. za 30-40 odsto veći nego među decom rođenom 25 godina ranije.
Što su veća primanja roditelja, to njihova deca ostvaruju bolje rezultate na prijemnim ispitima na fakultetima.
“Autoritativni” su, a ne “autoritarni” i “popustljivi”
Studija Univerziteta Kalifornije u Berkliju, prvi put objavljena 1960, ukazuje na tri osnovna načina vaspitavanja dece;
Popustljivo: roditelji se trude da ne kažnjavaju decu i daju im preteranu slobodu u ponašanju
Autoritarno: roditelji nastoje da oblikuju i kontrolišu dete na osnovu utvrđenih pravila ponašanja
Autoritativno: roditelji se trude da usmeravaju dete na racionalan način
Idealno je autoritativno ponašanje. Dete odmalena uči da poštuje autoritet, ali ga on ne guši.
Komentari 0