Strpljenje se ne uči u banci, na igralištu ili prodavnici već pre svega u kući gde se dete uči poštovanju pravila, očekivanjima, čekanju. Tako, kada se nauče da budu strpljiviji mogu imati samokontrolu i sada i kasnije u životu.
Sigurno ste se mnogo puta našli u situaciji kada vaše dete insistira na nečemu – Sada. Odmah! Hoću!
Pravili su scena u prodavnici, zahtevali gluposti po kući, želeli tuđu igračku u parkiću i sve su to hteli sada i odmah i pritom nisu ni želeli čuti za reč – Ne!
Vaše dete je kao i svako drugo, ali ga treba naučiti strpljenju. Kako bi izbegli lude trenutke u kojima im ionako ništa ne možete objasnitii – jer vas ne čuju obzirom da vrište, jer nisu naučeni da nešto dobiju malo kasnije.
To je osobina koja treba da se usadi u dete što ranije jer će biti posle naučene strpljivosti uvek imati onaj trenutak za promisliti – Sada i kasnije u životu. To je vrlo dobra ljudska osobina i može se istrenirati – posebno kada su klinci mali. A verujemo da bi vam dobro došlo da se dete nauči strpljenju i samokontroli.
Deca žive za momenat, baš sad u tom datom trenutku. Oni jednostavno još uvek nemaju sposobnost da promisle o posledicama svojih dela niti da pronađu granicu kada treba da prestanu. Uz to, još uvek ne znaju jasnu razliku između dobrog i lošeg ponašanja pa tako naravno nemaju ni strpljenje, jer ne razumeju kako nešto što požele nije uvek dostupno.
Oni jednostavno nemaju još dovoljno iskustva da bi znali kako da kontrolišu svoj nagon, a što im svima nekako manje više naiđe onda kada postaje potrebno – u školi kada moraju naučiti strpljivo i s razumevanjem slušati i učiti.
Kod manje dece vrtićkog uzrasta strpljivost je još slabija, njihova komunikacija i vokabular nisu toliko razvijeni, pa ponekada njihova nestrpljivost proizilazi iz toga što ne znaju objasniti šta u stvari žele. I nisu još naučili mnoga pravila ponašanja koja uče kroz život od svojih roditelja.
No uprkost tome što klinci od 2-3 godine nisu predodređeni da bi se već sada znali kontrolisati, postoji način da ih ipak malo naučite strpljivosti.
Igrajte igre koje ih uče strpljivosti
Ukoliko je vaše dete jako živahno i u sekundi ga ima svugde to će dete logično biti nešto nestrpljivije od one mirnije dece. Baš zato takva nemirna deca treba da igraju sporije igre, one koje će ih učiti da ponekad sačekaju, razmisle i igraju prema pravilima.
S obzirom da su oni još uvek mali možete se igrati na način da se igra (vozi autić, krene zeko…) na jasno određene reči – kreni/stani, glasno/tiho, brzo/sporo.
Tih se igara možete igrati i napolju dok šetate (brzo/stani/kreni/sporo).
Muzika i pokreti
Dečje pesmice ne služe samo za zabavu. Kada detetu puštate neku određenu pesmu u kojoj ćete i tapšati i odigrati neku koreografiju, dete će osluškivati pesmu te pamtiti reči. Tako će za vreme pesme biti strpljivije i čekati one reči koje zna, pa reč kada kreće u neki pokret ili tapšanje. Ponekad će pesmice biti brže ponekad sporije (neki dečji CD) i dete će tako vreme provoditi zabavljajući se i pritom se igrati strpljivije.
Učite ih čekanju
Čekanje je važan deo strpljivosti pa tako svom detetu pomalo produžavajte onaj period dok ono nešto čeka. Možete se služiti ponavljanjem reči čekaj, dok čekaju, kako bi ako su još mali, znali naučiti pravo značenje te reči, a potom kako bi im pokazivali da eto samo što niste ispunili im želju. Tako im malo po malo produžujte to vrijeme čekanja, ohrabrujte ih rečima, razgovarajte s njima o tome što sada radite i kako ćete onda preči na ispunjavanje njihove želje i slično. Dok čekate lift zajedno brojite brojeve koje vidite na ekranu, u redu u banci pričajte, komentarišite, radujte se svakom novom broju u redu. Još malo i sad će.
