Naučite dete da se izbori sa stresom

S obzirom na to da živimo u vremenu punom stresa, veoma je važno naučiti dete kako da se s tim nosi.

Foto: Ajpierro/flickr

Prema rečima psihologa i floortime terapeuta Nataše Stijačić, iz psihološkog centra “Gena”, deci treba vremena da nauče da prepoznaju svoje emocije i da se izbore sa njima ukoliko su negativne.

– Dešava da umesto tuge, straha ili zabrinutosti koji prate neka dešavanja u detetovom životu, ono počinje da reaguje reakcijom besa i ljutnje. To se često se dešava i kod odraslih, jer mnogo je lakše vikati na nekoga nego plakati ukoliko ste povređeni. Takve reakcije treba da budu alarm za dete, odnosno za roditelje kada su u pitanju manja deca koja još nisu sposobna da prepoznaju ove emocije. Veća deca, čak i ako dobro prepoznaju svoje emocije, često imaju poteškoće da utvrde šta je dovelo do njih. Pa tako treba malo zagrebati po tome i utvrditi – šta se danas desilo zašto sam uznemiren, nezadovoljan. Kod veće dece akcenat je na prepoznavanju osećaja tela koje nam uvek govori kada smo pod stresom – napetost u mišićima, nedostatak daha, podrhtavanje nogu, znojenje – ističe psiholog.

Prema njenim rečima, važno je dete naučiti da ne mora sve sam da prolazi i da nije sramota da zatraži pomoć ukoliko je opterećen nekim obavezama koje su mu preteške.

– Iako deca, a naročito tinejdžeri, mnogo bolje od nas podnose angažovanje na više frontova, može se desiti da su sebi postavili previše zadataka. U takvim situacijama roditelj treba da prepozna ukoliko su problemi uzrokovani preopterećenošću obavezama. U toj situaciji se zajedno sa detetom mora napraviti plan da se neke aktivnosti možda odlože na neko vreme ili da se zadatak podeli na više delova i rešava deo po deo. Time će se osećaj stresa smanjiti. Ponekad dete starijeg školskog uzrasta nije naročito voljno da o problemima koji ga muče razgovara sa roditeljima. Zato je tada mnogo efikasnije potražiti pomoć neke druge odrasle osobe u koju dete ima poverenja ili nekog stučnog lica, kao što je školski psiholog – savetuje Stijačić.

UPUTSTVA ZA DETE
U borbi protiv stresa važno je i da dete pronađe aktivnosti koje ga opuštaju, kao što je slušanje muzike, sport, razgovor sa prijateljima ili vođenje dnevnika. Zapiši na papir šta te veseli i šta ti donosi zadovoljstvo, pa to upotrebi kad osetiš da si pod stresom.

ODREDI SVOJE GRANICE
Razmisli je li nešto izvodljivo ili nije, možeš li nešto realno stići da napraviš ili imaš premalo vremena, koliko novca možeš potrošiti na jedan izlazak i za šta ti treba ostatak džeparca. Odredi granice i drži ih se.

JEDI I SPAVAJ REDOVNO
Kada ti je raspored pretrpan zadacima i obavezama, pobrini se da zadovoljiš svoje osnovne potrebe – jedi i spavaj redovno. Ako zanemariš pravilnu ishranu i ne spavaš dovoljno, teže ćeš podneti zahteve koji su pred tobom.

KREĆI SE
Telo koje je aktivno bolje se oseća, ima više optimizma, nade i energije. Zato nađi vreme i izađi napolje. Hodaj, vozi rolere ili bicikl, plivaj, igraj tenis ili koji god drugi sport preferiraš. Važno je da si na vazduhu i da se što više krećeš.

Izvor: Blic žena

Podeli:

Komentari

  1. Jelena says:

    Zdravo, moja devojčica ima 8 godina i pre par meseci je popustila u školi, učiteljica kaže da je na času odsutna i počela je da psuje. Nokte je sve izgrickala. Kako da joj pomognem. Kao da nemože da se uklopi u društvo dok ranije nije imala taj problem. Hvala.

    • MojPedijatar says:

      Veliki broj dece u tom uzrastu ima problem.Najbolje bi bilo da porazgovarajte sa dečjim psihologom.


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA