Najhrabrijoj deci uručujem diplome

Upoznajte dr Dragomira Đokića, lekara Instituta za majku i dete i čoveka velikog srca, koji nije dozvolio da hrabrost dece koja se leče od kancera prođe nezapaženo.

Ovo su najhrabrija deca na svetu. Za to imaju i potvrdu – priznanje doktora Dragomira Đokića.

“Za ponašanje prilikom uzimanja lekova, ispoljenoj smelosti pri vađenju koštane srži, junačkom držanju tokom vađenja likvora, kao i poštovanja saveta doktora i pridržavanja režimu ishrane”, dr Đokić ove mališane nagrađuje svojevrsnom diplomom.
Kad ujutru dođe na odeljenje onkologije Instituta za majku i dete i hodnikom zaori “Dobro jutro, drugari!”, dan im počne lepo. Zatrče mu se svi u zagrljaj. Posle sledi terapija. Hemoterapija.

– Na našem odeljenju leče se deca obolela od malignih bolesti, koje su među najtežima u pedijatriji. Oni ovde primaju hemoterapiju koja izaziva mučninu, povraćanje, prolive, opadanje kose. Rade se bolne intervencije lumbalna punkcija i aspiracija koštane srži. Došao sam na ideju da moje male drugare nagradim za tu hrabrost. Prvi dečak koji je dobio diplomu bio je presrećan, trčao je hodnikom sa priznanjem u rukama – kazuje dr Đokić.

Apel celom društvu: Pomozite!
Doktor Dragomir Đokić kaže da bi celo društvo, lokalne samouprave, republičke vlasti pa i pojedinci morali više da pomognu ovoj deci.
– Ona se leče od najtežih bolesti, provode ovde po nekoliko meseci, s njima su tu i roditelji. Nije to pomoć samo u lekovima nego i u tome da se taj prostor gde borave dodatno oplemeni, da im bude lakše – kaže doktor.

 

On napominje da deci to znači mnogo, da se hvale međusobno kada dobiju diplomu, a oni koji je još nisu dobili skupe hrabrost kako bi i njima bilo uručeno to priznanje. Sedmogodišnja Jovana, koja bi u septembru trebalo da krene u školu, mesec dana je na ovom odeljenju. Krupnih plavih očiju sedi na bolničkom krevetu, a osmeh joj ne silazi sa lica. Srećna je što ima najboljeg doktora na svetu.

Snuždi se jedino kada se seti da je morala da ošiša kosu koja joj je do pre samo tri nedelje sezala do pola leđa.
– Stvarno ništa ne boli – uverava nas ova bez sumnje hrabra devojčica. – Kada mi je doktor vadio koštanu srž, osetila sam samo malo trnjenje. Pitala sam ga kada će da me ubode iglom, a on je rekao da je gotovo. Kao da me je anđeo dodirnuo – izgovara u dahu ova devojčica, dok ponosno drži diplomu.
Mala Mia dotrčava vukući mamu jednom rukom, dok u drugoj drži diplomu. Želi i ona da se slika sa doktorom i priznanjem za hrabrost. Njima to znači mnogo. I više nego što možemo da zamislimo. A teško da se može naći neko ko je više od njih zaslužio ovo priznanje.

Izvor: Blic

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA