Najčešće greške roditelja koje dovode do obolevanja zuba bebe

Sve to govori o istinskom akcentu na promociji zdravlja i zdravstvenom vaspitanju stanovništva, a ne formalnom ne kontrolisanom praznom slovu na papiru kako je oduvek i bilo kod nas prisutno.
Kao jedan mali rezime iznećemo glavne greške koje čine naši roditelji (uglavnom nesvesno jer nije imao ko da ih sistematski obučava i motiviše) zbog čega je i karijes kod dece do 3. godine u zabrinjavajućem porastu:

Zdravstvena „nevaspitanost“ je na tako „visokom nivou“ da ni malo ne iznenađuju ne tako retki komentari koje srećemo :
– „…beba!pa bebe nemaju zube! A čim im porastu one više nisu bebe jer već  hodaju! Aako se dete sa tri godina naziva beba, šta sam onda ja sa trideset? 🙂 “
– „…oboleli zubi bebe ??“
– „..Ma kakav karijes mlečni zubi gluposti fora za uzimanja para…“

I zamislite bebe zaista imaju zube i oni i tekako ozbiljno oboljevaju kao posledica GREŠAKA RODITELJA:

1. Kasno započinjanje čišćenja zuba

Veliki broj roditelja nije siguran kada treba započeti sa čišćenjem zuba. Nekada se to događa i više meseci po njihovom nicanju. Pedijatrijska služba, mediji i obrazovni sistem su u potpunosti zakazali.
Jedan broj roditelja je svestan  značaja započinjanja brige o nezi zuba odmah po njihovom nicanju, ali tome ne posvećuje dovoljno pažnje ili se lako odustaje čim dete (što je sasvim normalno) počinje da pruža otpor. Uglavnom se ne smatra velikim propustom ako se zubi neredovno čiste.

Najveći broj roditelja nije ni obučen kako treba čistiti zube detetu. Često je važnije da se nabavljaju skupe četkice, naprstci i sl, mada kompletan posao može da se u prvim mesecima obavi sa običnom gazicom.

2. Noćna ishrana

Noćna ishrana je česta pojava kod nas (i najznačajniji uzrok ranog karijesa),  bilo da se radi o dojenju ili bočici sa mlekom, sokom, zaslađenom vodom, čajem i sl. Većina roditelja to neozbiljno shvata ili čak pruža veliki otpor upozorenjima i pedijatara i stomatologa de je posle 4. meseca bilo kakvo  noćno unošenje hrane štetno. Ogorčene primedbe koje srećemo od povređenih majki u vezi štetnosti noćne ishrane su nezamislive u razvijenim evropskim zemljama.
Bebe bi bi isto tako trebale da prestanu korišćenje bočice posle 12. meseca i pređu na šoljicu.

3. Često (neuobročeno) unošenje hrane

Još uvek je kod nas pravilo da je najvažnije da dete često i dobro jede. Šta, koliko i koliko često je sasvim u drugom planu. Više od 5 obroka je štetno i po zube i po opšte zdravlje. Isto važi i za dugo zadržavanje hrane u ustima, ali i sokiće, grickalice i slatkiše. Bake i deke prednjače u tome.

4. Preterana upotreba šećera svih vrsta

Bebi i detetu nisu potrebni slatkiši niti zaslađena hrana za normalni razvoj.  Ali kod nas se smatra maltene zlostavljanjem ako se bebe i deca od najranijih dana ne kljukaju sa njima. U izvestajima iz drugih zemalja vidimo da se slatkiši čak ograničavaju samo na jednom nedeljno, da se sa njima kreće mnogo kasnije, ali kod nas je uobičajeno da se svaki obrok zaslađuje i da se šećeri unose više puta dnevno.

Mali broj roditelja nije ni upoznat da nisu samo pravi slatkiši uzročnici karijesa, već svaka hrana koja sadrži rastvorljive ugljene hidrate poput grickalica, kašica, griza, sokića i sl.:
Roditelji se uopšte ne upozoravaju o neophodnosti pojačane zaštite zuba ako se u dužem periodu uzimaju lekoviti sirupi. Takvih uputstava nema na leku, ali ni lekari ni farmaceuti uopšte ne vode računa o tome.

5. Roditelji ne vode brigu o sopstvenim zubima;

ne održava se redovno higijena dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom, ne odlazi se na preglede i ne leče postojeća oboljenja zuba i desni. Bakaterije se prenose sa roditelja u usta bebe i njihova veća količina, kombinovana sa gore naznačenim faktorima povećava rizik od razvoja karijesa. Naravno da se teško može očekivati od roditelja koji ne peru sopstvene zube i ne kontrolišu njihovo zdravlje najmanje jedanput godišnje da će voditi pojačanu brigu o zubima kod svoje bebe. Na takvom tlu se najlakše kaleme predrasude (često i od stomatologa) da mlečni zubi nisu važni. I to je najveća posledica naše zdravstvene „nevaspitanosti“ koja je osnova svega ostalog.

6. Roditelji uopšte ne poseduju svest o neophodnosti rane preventivne kontrole

(odmah po nicanju zuba) i redovnih kontrola kod stomatologa najmanje jedanput godišnje (najbolje prema riziku). Videli smo da se u zemljama gde karijes nije problem obuci roditelja i kontrolnim pregledima posvećuje izuzetna pažnja, oni traju i po pola sata, roditelji dobijaju pisana uputstva, brošure, mediji redovno pričaju o tome. I pored zakoskih obaveza, one se kod nas uglavnom zanemaruju ili otaljavaju. Nisu retki slučajevi vraćanja roditelja koji samoincijativno inistriaju na tome.
Dečji stomatolozi su prepopterećenin nepotrebnim normativima u lečenju i administracijom, a preventivni rad(a posebno njegovi rezultati) nikada nije ni vrednovan. Struka uopšte nije uspela da nametne državi programe koji bi proteklih decenija izgradili svest o zdravlju zuba i naučili roditelje da plombiranje nije vrhunski domet zdravlja.
Nažalost, danas po zdravlje i zajednicu najefikasniji (i najjeftiniji), pristup na bazi određivanja rizika i individualnoj prevenciji prema njemu, kod nas je još uvek naučna fantastika:
A zemlje koje su bile daleko iza nas 70-tih godina uveliko su nas pretekle kada je reč o zdravlju (i zuba i opštem).
I zato treba razumeti i ne optuživati već pomoći roditeljima.

Fb Dečja stomatologija

Prof.dr Jovan Vojinović