Foto: Canva
Može se reći da je era antibiotika umnogome smanjila klinički i epidemiološki značaj ovih bolesti, a dobrim delom uticala i na formu njihovog ispoljavanja. Ipak, utvrdjena mogućnost komplikacija nakon streptokoknih infekcija, kao i okolnost da se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama ili obdaništima, čine ove bolesti i dalje predmetom interesovanja roditelja i lekara.
Koje streptokoke uzrokuju anginu?
Ono što danas, u užem smislu, nazivamo streptokoknom anginom izaziva nekoliko desetina sojeva β hemolitičkog streptokoka grupe A. Samo za ovu bakteriju su vezane pojave tipične angine i post-streptokoknih komplikacija i ne treba ih mešati sa drugim streptokokama koje se mogu naći u različitim uzorcima tokom bakteriološke obrade (bris i sl.), kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis, kao i Streptokoke čije su „grupe“ obeležene drugim abecednim slovima.
Kako se „dobija“ angina?
Streptokokna angina spada u grupu infekcija koja se prenosi kapljičnim, dakle respiratornim putem. Inkubacija je kratka,2-5 dana. Može se javljati u formi manjih epidemija, u zatvorenim kolektivima. Za razliku od virusnih respiratornih bolesti, koje su češće u jesen i zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju. Brojne statistike pokazuju da su ove bolesti veoma retke kod dece mlađe od 5 godina, dok je učestalost najviša kod školske dece.
Koje su manifestacije angine?
Tipična streptokokna angina se odlikuje relativno stalnim kliničkim tokom: osnovni simptomi su visoka temperatura, preko 38,5- 39 stepeni, bol u grlu, otežano gutanje, otok i bol lokalnih limfnih žlezda vrata. Lokalni nalaz u grlu je tipičan, sastoji se od izrazite hiperemije mekog nepca, nepčanih lukova i tonzila, često sa lokalnim otokom i enentemom. Klasični gnojni eksudat na krajnicima se može javiti u ranoj fazi bolesti, ali može i posle 48 sati, isto važi i za beličasto obložen jezik. U težim slučajevima, dolazi do pogoršanja opšteg stanja („intoksikacija“).
Ima li komplikacija?
Moguće komplikacije bolesti mogu biti u formi sekundarnih fokalnih gnojnih infekcija (Otitis media, osteomijelitis, septični artitis), ili kasnijih komplikacija koje se zovu i „nesupurativne“, koje nastaju na imunološkoj osnovi, od kojih su najvažnije reumatska groznica i akutni poststreptokokni glomerulonefritis. Pravovremena dijagnoza i terapija praktično isključuju mogućnost nastanka navedenih komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza angine i šarlaha?
Osnova dijagostike streptokoknih bolesti je uklapanje kliničke slike i bakterioloških nalaza – brisa ždrela. Pomoćna, ili dodatna dijagnostička sredstva (kompletna krvna slika, na primer) imaju dodatni, ali svojom prirodom, ograničeni značaj.
Kako se leče streptokokne infekcije?
Ukoliko, dakle, lekar ima pred sobom pacijenta sa tipičnom anamnezom, lokalnim nalazom u ždrelu i uz to tipičnom ospom, dileme nema. Terapiju treba započeti odmah, bez obzira da li će se dodatna potvrda streptokokne infekcije potražiti brisom ždrela. U brisu se kod tipične slike, pojavljuje β hemolitički streptokok grupe A u „signifikantnom“ procentu ili čistoj kulturi.
Osnov terapije su penicilinski antibiotici, ili antibiotici slični eritromicinu, kod pacijenta kod kojih postoje ograničenja u upotrebi penicilina. Posle započinjanja terapije, u slučaju streptokokom izazvanih bolesti, dete je oslobodjeno većeg dela simptoma, a svakako povišene temperature u roku 24-48 sati. Streptokok se u brisu ždrela ne može naći posle 24 sata terapije, mada se ova vrsta analize danas čini nepotrebnom. Pravovremena terapija isključuje mogućnost gnojnih, sekundarnih, a praktično minimizira mogućnost post-infektivnih, ne gnojnih komplikacija (reumatske groznice i glomerulonefritisa)
Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu
Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima“, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.
Šarlahu slična (skarlatiformna) ospa, veoma slična po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa (koji takodje, nemaju pravilnu sezonsku distribuciju), citomegalovirus, nešto redje virusi iz brojnih familija Coxsackie i Herpes virusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka, na primer: kraći tok bolesti, ranija pojava ospe, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je „negativan“.
Šta je šarlah?
Šarlah („scarlet fever“) je streptokokna bolest ili manifestacija koju izazivaju 3 poznata soja ove vrste streptokoka koja stvaraju egzotoksin („eritrogeni toksin“). Bolest počinje sa slikom klasične streptokokne angine, da bi se nakon 48 sati pojavila relativno tipična ospa. Ospa se može opisati kao sitnozrnasta ospa na koži koja je izmenjena, suva i hiperemična. Ospa se tipično, prvo javlja ispod pazuha i u preponama, brzo se širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Retko se javlja na nogama, na licu se ispoljava u formi homogenog crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Česti su i manje tipični slučajevi, sa ograničenom distribucijom po telu, pri tome ospa ne mora biti ubedljiva. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem“ finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.
Osoba može više puta u životu imati streptokokne infekcije, obzirom na veliki broj vrsta β hemolitičkog streptokoka grupe A koji ih može izazvati. Smatra se da prisustvo eritrogenog toksina, sa druge strane, stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija može, najčešće, imati samo jednom!
Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog
Poštovani,
moj sin ima 5 godina, u vrticu u koji ide su nam rekli da se u grupici kod dece pojavio sarlah i da preventivno uradimo bris grla. Danas je stigao nalaz: streptosoccus pyogenes (grupa A) -30 %, fiziološka mikroflora 70 %, mikoloskom kulturom kvasnice iz roda Candida nisu izolovane.
Usput smo uradili u bris nosa, nalaz: streptosoccus pyogenes (grupa A)-10%, fiziološka mikroflora 90%. Možete li da pojasnite ove nalaze, posto je vikend i tek cemo u ponedeljak zakazati kod izabranog lekara?
Inače dete nema nikakve tegobe, ni temperaturu, sem blagog curenja iz nosa.
Hvala Vam unapred
AKo dete NEMA znake infekcije – terapija NIJE potebna!
Postovani, moje dete od 6 godina pre tri dana dobilo je temperaturu 38,6 koja je bila prisutna samo jedan dan. Doktorka je prepisala Panklav 2x6ml zbog crvenila grla. Osim slinjenja nosa, nema druge simptome. Danas je stigao nalaz brisa grla- streptococus betahemoliticus tip A < 5%. Kakav je to nalaz i da li dovoljno 7 ili 10 dana antibiotika. Inace, dete se oseca normalno, raspolozeno je i dobro jede.
Taj nalaz NEMA nikakav značaj!
Sta ako dete uhvata vise puta streptokoka…dali ima posledice? Ako ima koje su. Hvala vam unapred
Kad se na vreme dijagnisrikuje i počne terapija, posledice su izuzetno retke.
Postovanje..kada je u pitanju Šarlah da li je osip neizbezan?
On je DEO bolesti!
Bez osipa NEMA šarlaha.
Moj sin ima streptokoknu anginu pije Augmentin 5ml na 12 sati,ima 7 god i 24’kg..da li je taj sirup odgovarajuca terapija?
Bez pregleda deteta se NE može komentarisati terapija, ali je ovo uobičajeni lek za anginu.
Pa dete je bilo na pregledu,to je terapija pedijatra,ja pitam da li je to odgovarajuca terapija,jer vise ne znam sta je u redu,s obzirom da nam menjaju dijagnozu tri dana,ima’šarlah nema šarlah,moj sin nema osip a’bris je pokazao da ima streptokoku,i tako njega i jos dva druga iz razreda vozaju od pedijatrije do infektivnog gde je i lekar epidemioloskog zavoda ..i zato je moje prvo pitanje bilo u vezi osipa..sada bar znam da nema šarlah zahvaljujuci vama..Hvala.
Postovanje, imao sam gnojni apces ispod desnog pazuha iz kojeg je uzet bris i nalaz je sledeci- streptococcus pyog. grupe a veliki broj i aureus mali broj, doktor mi je prepisao klindamacin odmah nakon odlaska kod lekara koji sam pio 4dana, kada su stigli rezlutati brisa nastavio sam terapiju jos 7dana panklavom. apces se povukao i sve je bilo ok, medjutim nakon prestaka terapije posle 3-4dana pojavi mi se apces ispod drugog pazuha odnosno levog, limfne zlezde na vratu su po malo otecene i kad-kad bolne.. pa bih vas zamolio za vase misljenje? Hvala unapred.
MORA se obaviti kontrolni pregled – bez odlaganja!
Bez pregleda naprosto NEMA prave procene ove situacije.