Foto> Flickr
Pored toga što je roditeljima najvažnije “da dete prohoda”, dobro je da to bude postepeno, savladavanjem svih faza razvoja hoda, najpre hodanjem na širokoj površini oslonca sa podignutim rukama, sa 1-2 koraka pa sedanjem na pod i ponovnim ustajanjem.
Hodanje uz pomoć guralice, igračke koju dete gura ispred sebe ili tako što gura stolicu po sobi pomaže mu da stekne sigurnost i uvežba ovu složenu motornu aktivnost.
U ovom periodu dete i dalje često i rado puzi ali sada ne samo da bi došlo do nekog cilja već iz potrebe da se provlači ispod stola, stolice i da tu provede neko vreme samo. Ako nameštaj to ne omogućava dobro je da dete ima tunel za provlačenje (foto ). Možete da upotrebite veliku kartonsku kutiju ili nešto slično i uživati u ovoj igri sa detetom zajedno.
Da bi se došlo do 7-8 koraka sa spuštenim rukama i manjom površinom oslonca potrebno je nekoliko nedelja ili meseci i jako mnogo pokušaja dok se ne ovlada koordinacijom neophodnom za hodanje u uspravnom položaju.
Nakon navršene godine dete počinje svoje potrebe da izražava glasovno i da reči koje zna ponavlja i često ih koristi.
Sa 13 meseci se igra sitnim igračkama i stavlja manju kocku u veću.
Sa 15 meseci manipulacija kašikom omogućava pokušaje samostalnog uzimanja hrane što je još jedan korak koji vodi u svet odraslih. Dete se sada sve češće igra predmetima za svakodnevnu upotrebu ili istovetnim igračkama (kutije, kantice, kolica, stolica, jastuci…). Igračke vrlo često koristi tako što udara jednom o drugu i proizvodi zvuk.
Ovo je period kada igra mora da ima rezultat pa baca loptu i gleda kako se kotrlja ili vuče čarapu dok je ne skine. Roditelji često ne znajući za ovu detetovu potrebu počinju da grde dete jer misle da ono to “radi namerno” i tako postaje “nemoguće”.
Sa 16 meseci uspeva da različite oblike stavi u odgovarajući ram i da povezuje reči i gest ( govoreći “daj” pruža ruku).
U 17. mesecu dete pokušava da trči u krug što je još jedan važan korak u sazrevanju deteta i nikako ga ne treba sprečavati u tome. Važno je obezbediti dovoljno slobodnog prostora za to i skloniti sve u šta dete može da udari dok ovo radi.
Sa navršenih 18 meseci može da poređa 5 kocki po vertikali i govori “mama daj”
Postovani jako sam zabrinuta. Beba ima 14 i po meseci i jos ne hoda. Aktivna je dosta,puzi po ceo dan,penje se na stepenice na krevet,stolice ide drzeci se za namestaj,kad je drzim za obe rukice da idem stabilna je ali sa jednom jos ne moze,ali kad treba da se pusti nece boji se i samo cucne i nastavi da puzi. Da li ima razloga za brigu i do kog uzrasta mora da prohoda. Pozdrav!
NIŠTA ovde NEMA za brigu – samo Vam treba strpljenja…u narednih par meseci bi trebalo da prohoda
Moja devojčica ima 15 meseci, prihoda pa je sa 14.meseci. Brine me to što nikako neće da ručka čvršću hranu, hleb uzme pa ga izbaci. Za sad još ruča tri-četiri vrste kasica i to je to. A zubica ima dosta tako da neznam šta da radim i kako da je privikavam kad sve što joj dam neće. Ovako lepo napreduje.
Samo buditrle strpljivi i BEZ žurbe – ima vremena da se navikne
Poštovani,
Moja ćerkica sada ima 20 meseci. Prohodala je sa 16. Malo je punija od svojih vršnjaka, sada ima 15kg. Kao beba imala je varus stopala zbog čega je nosila longete. Brine nas to što je ona sa svojih 20meseci prilično trapava što se hodanja tiče..nikada nije puzala. Slabo koristi kolena..hoda, savija noge u kolenima ali ne želi da čučne, po stepenicama moramo da je držimo za ruke. Ne penje se na stolicu, kauč..ne podiže se sama iz sedećeg u stojeći položaj (pokušava ali uvek moramo da joj pomognemo).
Da li Vi imate neki savet? Bili smo u: Tiršovoj, Institutu za Majku i dete, BioMedik kod doktora Brdara, Renova klinici, u bolnici na Banjici..svuda smo dobili odgovor da je sve u redu i da je to zbog kilaže i tonusa koji je imala po rođenju i da budemo strpljivi jer će vremenom sve doći na svoje..
Tu Vam je procena FIZIJATRA najvažnija! AKo oni smatraju da je ovo OK – NEMA razloga za brigu.
Reaguje na komande koje se njemu dopadaju, uvek donese cipele jer zna da to znaci da cemo da izadjemo napolje. Zna gde yeka pije vodu, gde mu je stomak, nos, glava, javlja se na telefon i prica sa babom na svom jeziku, pokusava da koristi kasiku, smotao, ali mu uspeva. Mase ljudima, raduje se zivotinjama, ucestvuje u igri sa sestrom, ali ga knjige ne interesuju, nema sanse da ga nateram da pokazuje objekte, uvek baci knjigu ili pokaze pogresno. medjutim ovaj hod na prstima me bas rine i kad god vidim da to radi u toku dobijem napad anksioznosti. Radi to vec duze vreme…
Postovanje,
Moje dete ima skoro 16 meseci. Trci, hoda, penje se na stolicu, sa stolice se penje na sto, hoda unazad, okrece se oko sebe. Brine me sto cesto hoda na prstima. Prohodao je normalno, sad cesto hoda na prstima, izgleda kao da se igra, ali me ponovo brine. Trci normalno. Spaja gest i govor ( daj i pokazuj rukom), dosta brblja…
Ako to samo POVREMENO radi – nema razloga za brigu.
Radi to svakodnevno, nekad redje, a nekad cesce. U krutim cipelama kada smo napolju to ne radi. Dosta dugo je kao beba bio na prstima, ali je prohodao normalno posle prvog rodjendana. Prilicno je stabilan, ali mi njegov hod nekad deluje cudno. Ume da cucne i da ustane, hoce da me dryi ya ruku i pokusava da se penje uz stepenice.