Mleko i mlečni proizvodi u ishrani dece

Prema prekorukama svetske zdravstvene organizacije, dojenje beba majčinim mlekom je izuzetno važno za rast i razvoj deteta i savetuje se u prvih godinu dana deteta.

Foto> Pixnio

Nakon šestog meseca se postepeno po šemi uvode ostale namirnice, a dužina nastavka dojena je na majci. Ukoliko majka iz određenog razloga nije u mogućnosti da doji bebu ili je neophodna dopuna, na tržištu su dostupne početne i prelazne formule u zavisnosti od uzrasta deteta. Kravlje mleko nikako ne bi trebalo uvoditi pre prvog rođendana, mada danas majke ovu granicu pomeraju sve više ka drugom rođendanu. Iako smo svi od malih nogu učeni koliko su mleko i mlečni proizvodi važni u piramidi ishrane, poslednjih godina je upravo mleko postalo jedno od najkontraverznijih namirnica.

Da li je kravlje mleko deci neophodno?

Samo unazad nekoliko decenija, niko ovo pitanje ne bi ni postavio, upravo zbog opšte prihvaćene činjenice da je mleko jako zdravo i neophodno detetu u rastu i razvoju. Ovu činjenicu potkrpićemo saznanjem da je mleko bogato kalcijumom koji je neophodan za rast kostiju, kao i obogaćeno Vitaminom D koji ima značajnu ulogu u mnogim procesima organizma uključujući i jačanju imunog sistema. Bogato je proteinima i važnim nutritientima pa je zato i vrlo omiljena namirnica decenijama unazad. Danas nažalost sve je više studija koje pokazuju da današnje mleko nije ni blizu po svom kvalitetu onome koje smo čak i mi kao deca konzumirali. Pedijatri i nutricionisti širom sveta sve više savetuju da se vitamini, minerali i proteini deci obezbeđuju i putem ostalih namirnica a da mleko ostaje u upotrebi kao neka dobra stara navika. Sve više se čuju i preporuke da je mleko do 12 godine opravdano, a da nakon toga mlečni proizvodi bi trebalo da preuzmu primat. Ne treba ni zanemariti studije koje savetuju da deca koja imaju različite oblike alergija, astmu, atopijski dermatitis bi trebalo mleko da konzumiraju što manje, što se u većini slučajeva ne odnosi i na sve mlečne proizvode.

Šta je važno da znate ako se odlučite za kravlje mleko?

Nikada ne uvodite životinjsko mleko u ishranu dece pre prvog rođendana, ali sve više su preporuke da se čak sačeka i do petnest meseci deteta. Postepeno ga uvodite i pratite kako dete na njega reaguje. Alergija na mleko, je zabeležena u oko 3 % populacije , a najčešće se ispoljava do treće godine rođenja. Može da izazove mnogobrojne digestivne tegobe, ali i pojavu osipa i gušenja. Intolerancija na laktozu, zabeležena je u značajnom procentu celokupne populacije, čak 75% ljudi ima intoleranciju na laktozu, tj. ima nedostatak enzima laktaze koji bi trebalo da razloži mlečni šećer i tako pomogne metabolizmu mleka.

Koje kravlje mleko je pogodno za moje dete?

Kada nam je tržiste preplavljeno različitim opcijama kravljeg mleka, roditelji najčešče su u ozbiljnoj dilemi za koje da se odluče. Najidealnija opcija bi bilo domaće mleko sa neke farme gde znate da su krave odgajane u adekvatnim uslovima i hranile se prirodnom hranom bez  veštačkih dodataka i nisu tretirane lekovima i antibioticima. Ovo mleko je potrebno prokuvati i onda dati detetu da konzumira. Pošto je ovo za većinu roditelja nemoguće izvesti, od komercjalnih mleka, treba uzeti mleko proverenog proizvođača, sa većim postotkom masti od dva. Roditelji često greše kupujući mleko sa niskim postotkom masti. Danas su dostupna i kravlja mleka, specijalno formulisana za decu, koja su obogaćena vitaminima i mineralima koji su najpotrebniji za dečji uzrast.

Koje su još alternative kravljem mleku?

U naletu sve većeg praćenja trendova, majke pribegavaju i različitim alternativama. Najčešće mleko za koje se majke interesuju je kozje mleko, za koje postoji verovanje da je nutritivno jako ali i da pomaže jačanju imunom sistemu. Činjenica jeste da  sadrži veći broj srednjelančanih masnih kiselina koje se dobro resorbuju, pa se vrlo često i bolje toleriše, ali je ono je dosta siromašno folnom kiselinom pa ono ne bi trebalo da bude osnovno mleko koje dete konzumira da ne bi kroz vreme razvilo megaloblastnu anemiju.

Ovčije mleko ima izrazito visok sadržaj proteina, čak šest puta viši od onog u majčinom mleku, kalcijuma i ostalih minerala, zbog svog specifičnog mirisa i ukusa vrlo često deca ga i ne vole u najranijem uzrastu,a svakako i sa njim treba sačekati drugu godinu deteta.

Kozje i ovčje mleko svakako nisu zamena za obično mleko, možete ga dati vašem detetu tek nakon druge godine, ali ne svakodnevno. Ali u starijoj dobi deteta,  možete povremeno uvesti kozji ili ovčji jogurt ili sir koji imaju veće benefite na zdravlje od samog mleka.

Za decu koja imaju neku vrstu alergije ili intolerancije na životinjska mleka tu su svakako i biljne alternative o kojima smo već govorili.

Koliko je mleka dovoljno?

Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju,  i ishranu kao i Svetske zdravstvene organizacije za decu do 5 godina preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleko ili mlečni proizvodi na dan, dok kod starije dece do 12 godina može se povećati za još jednu dozu, tj tri mlečna obroka, a preko 12 na 4 mlečna obroka.

Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Prekomerno konzumiranje mleka može imati određene posledice na zdravlje kao što su slabija telesna uhranjenost, anemija i zatvor.

Mlečni proizvodi i njihov značaj u ishrani dece

Jogurt je najzastupljeniji mlečni proizvod u ishrani kako odraslih tako i dece. Jogurt kao i njemu slični proizvode (kefir i kiselo mleko), ali  i sir su mlečni proizvodi koje možete postepeno uvesti u ograničenim količinama detetu i pre prvog rođendana. Kao i kod uvođenja svih namirnica to mora ići postepeno, kako biste videli kako vaše dete na njih reaguje.U jogurtu i siru nema laktoze, a mlečni proteini su uklonjeni ili u granicama, što ih čini značajno lakšim za varenje nego mleko.

U zavisnosti od vrste mleka od koga je napravljen, ali i od načina, njegova nutritivna vrednost značajno varira. Jogurt nastaje procesom fermentacije koju obezbeđuju dobre bakterije. Prosećan jogurt od kravljeg mleka koji uglavnom konzumiramo sadrži oko 7 grama ugljenih hidrata( 2 % ukupnih dnevnih potreba ), 2 grama masnoća ( 2 % dnevnih potreba ) i 5 g proteina ( 10 % ukupnih dnevnih potreba ). Jogurt je bogat  proteinima, te predstavlja važan izvor aminokiselina. Sadrži značajne količine minerala  kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, joda, kalijuma i cinka i tako značajno doprinosi boljem zdravlju celog organizma.

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako dodatno poboljšava aktivnost imunog sistema.

Sir je namirnica koje je u našim krajevima prisutna skoro u sva tri obroka. Kada se odlučite da vašoj bebi polako uvodite sir u ishranu, morate birati samo one sireve koji se prave od pasterizovanog mleka. Sirevi kao što je mladi sir, feta i sličniobično su napravljeni od svežeg nepasterizovanog mleka, pa mogu da sadrže bakterije, posebno listeriju, pa ih kod beba i male dece treba izbegavati. Sirevi koji se preporučuju bebama i manjoj deci su krem sir, švapski sir, rikota, kao i svi prerađeni i tvrdi sirevi kao što su na primer parmezan ili čedar. Gledajte da jače sireve kao što su kozji, ovčji ili gorgonzola uvodite deci kada im čulo ukusa malo sazri, kako biste izbegli kasnije odbijanje bilo kog sira.

Kefir nastaje procesom fermentacije mlečnog šećera koji nastaju uz pomoć kefir gljive kao i mikroorganizama koji idu uz nju. Prepun je probiotika,za razliku od jogurta koji ima samo nekoliko jogurtnih bakterijskih kultura, kefir ih ima blizu pedeset, a pored toga ima i kvasne kulture. Pored toga, sadrži 20% kalcijuma i fosfora, 14% vitamina B12, 19% Vitamina B2,5% magnezijuma i dosta vitamina D. Podnose ga i oni koji su intolerantni na laktozu. Ima značajna antibiotska svojstva i sposobnost da se bori protiv infekcija.

Kiselo mleko je pored jogurta i kefira jedna od najzdravijih mlečnih namirnica. Pored toga što je zdrav i efikasan za različite stomačne probleme, jako se lako kombinuje i kao deo slanog ali i slatkog obroka. Ukoliko Vaše dete ne voli mlečne proizvode, ubacite nekoliko malina ili komadiće banane ili jabuke dodajte malo cimeta ili meda i eto idealne zdrave užine za Vaše mališane.

Pored velike ponude mleka i mlečnih proizvoda, da biste bili skroz sigurni da Vaše dete dobija kvalitetan proizvod od koga može da ima samo benefite, potrebno je da maksimalno pratite poreklo i način čuvanja mlečnih proizvoda pre nego što ih kupite. Ukoliko je neki deo lanca od proizvodnje do čuvanja mleka pogrešno odrađen, mleko i mlečni proizvodi ne samo što gube svoju vrednost, već mogu biti i štetni. Nemojte ni preterivati u količini koju dajete svojim mališanima, jer kao i u svemu u životu potrebno je biti umeren.

dr Jovana MajstorovićAutor: dr Jovana Majstorović

doktorka medicine, specijalizantkinja Dermatovenerologije.

Pohađala i položila akademski kurs za ishranu-nutricionistički kurs i stekla stručno zvanje „Nutricionista“ , Akademija „Purity“, York University. Više od pet godina radi u sportskoj medicini, kao doktorka i savetnica za ishranu dece, omladine i rekreativnih sportista.

Autorka mnogobrojnih tekstova na temu zdrave ishrane i zdravih stilova života na mnogobrojnim portalima, širom regije.

Kontakt: jovanamajstorovic@yahoo.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA