Ministar najavio novu reformu: Vrtić obavezan od treće godine?!

Svi mališani od treće godine pohađaće obavezni pripremni predškolski program, najavio je Mladen Šarčević, ministar prosvete. Da bi ova ideja zaživela, prema gruboj proceni, država bi trebalo da obezbedi još skoro 100.000 mesta u predškolskim ustanovama.

Foto: Pixabay

Ove godine u vrtiće, prema podacima Zavoda za statistiku, ide oko 218.567 dece, a mesta nije bilo za 6.740 zainteresovanih. Godišnje se rodi skoro 65.000 dece, pa bi samo za decu uzrasta od tri godine pa naviše trebalo skoro 260.000 mesta. U uzrastu do tri godine, prema sadašnjem obuhvatu, u vrtić ide oko 50.000 mališana, pišu “Večernje novosti“.

Kada nova mera bude uvedena, roditelji i na selu i u gradu moraće da vode decu stariju od tri godine u obdanište, kao što su sada obavezni ako imaju predškolce.

Besplatno za par sati, ceo dan se plaća

U Ministrastvu tvrde da će ovaj program od nekoliko sati dnevno biti besplatan za sve. Ako budu želeli da im deca ostanu do posle podne, roditelji će verovatno kao i sada doplaćivati, piše list.

Povećanje broja dece koja pohađaju vrtić u sklopu je strategije obrazovanja Srbije kojom bi već do sledeće godine 75 odsto mališana uzrasta od tri do šest godina trebalo da ide u obdaništa.

Kao preduslov za uvođenje obaveznog vrtića, kako navode u nadležnom ministarstvu, potrebno je obezbediti finansijske, prostorne i kadrovske uslove, ali i da država pruži značajniju podršku porodici kroz određeni broj sati besplatnog programa za decu.

– Broj dece ovog uzrasta koji pohađaju vrtić je u stalnom porastu – kažu u Ministarstvu.

Tako je 2016/2017. godine bio 58,9 odsto, sledeće 61,3 odsto, a u prošloj školskoj godini 63,5 odsto. To je još nedovoljno sa aspekta željenog obuhvata od 75 odsto. Najviše mališana pohađa vrtiće u Beogradu – 72 odsto.

“Dobra ideja, ali imamo li kapaciteta?”

Snežana Jović, predsednik Sindikata predškolskih ustanova, smatra da je dobro da što veći broj dece ide u obdaništa, ali odbacuje mogućnost uvođenja obaveznosti, pre svega zbog dece koja iz nekih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolski program.

– Od treće godine počinje period socijalizacije dece i dobro je da što više njih ide u vrtić – pojašnjava Jović.

Bake i deke vole unuke najviše na svetu, deca će se igrati u parkiću, ali za maksimalni vid socijalizacije moraju biti u društvu svojih vršnjaka.

– Imamo odlične vaspitače za to, ali je potrebno proširiti kapacitete, na čemu se u Beogradu intenzivno radi – dodaje Jović.

Za Branku Tišmu, psihologa, deca su od treće godine spremna da se odvoje od porodice, ali i da steknu određenu samostalnost oblačenju i hranjenju.

– U vrtiću se sve to nauči, zato je dobro da idu u obdanište, ali trebalo bi uneti još mnogo stvari u njihov život – kaže Tišma.

Kratki programi dobri

Stručnjaci procenjuju da su se kratki programi dobrog kvaliteta u trajanju od tri ili četiri sata na dan pokazali dovoljnim, ako deca počnu da ih pohađaju sa tri, četiri godine.

Naizmenično smenjivanje vremena koje se provede u vrtiću i vremena koje se dete igra sa vršnjacima i u kućnom okruženju donosi stimulativnu raznolikost edukativnih iskustava.

Zapratite nas i na Instragramu

View this post on Instagram

#roditeljstvo #vaspitanje #deca #mojpedijatar

A post shared by Moj Pedijatar (@moj_pedijatar) on

Podeli:

Komentari

  1. Dakle, Orvelova 1984. I Pekićeva 1999. na djelu!
    Odvoji djecu od porodice, pretvori ih u poslušnike, “uklopi” ga, stvori podobno biračko tijelo. Ko mene nauči da se obučem i da jedem, a nisam išla u vrtić?!
    Užas i strahota! Učite djecu da misle svojom glavom, ne dajte ih u ustanove koje će im oduzeti individualnost!

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA