Magija drugog stanja

Hteli mi to da priznamo ili ne, trudnoća, rast i život bebe u stomaku je najčudesniji ali i najčudniji osećaj u životu svake žene.

drugo stanje

Saznanje da novi život raste u vašem telu, sa svim propratnim efektima tog više nego neverovatnog procesa, dovoljno je, da vas mravi anksioznosti premile mnogo puta za tih devet meseci.

Od momenta kada žena sazna da je u drugom stanju, za nju počinje jedan novi, nadasve tajni život. Obrada i procesuiranje podataka vrši se na svim hormonalnim nivoima a podrazumeva konstantno ispitivanje, pretraživanje i špijuniranje svoga tela i duše. Kao da ste FBI agent. Svaki impuls i senzacija se analiziraju u odnosu na taj majušni pirinčasti plod, oličenje celokupnog kosmosa i svrhe našeg postojanja.

Buduća mama, još nesvesna svih čari drugog stanja, vrlo strpljivo iščekuje prve signale koji potvrđuju da beba u stomaku raste. Sve joj se čini da joj koža isijava zlatnom aurom, samo onih “izabranih”. Već posle par nedelja, ponosna vlasnica sunčevog odbljeska, ozbiljno traga u ogledalu za tim santimetrom koji je dobila u stomačiću. Budućeg tatu zapitkuje nebrojeno puta, “da li se vidi, da li se vidi?”, misleći na još nevidljivi stomak. Uzbuđen, “još samo sedam meseci do bebe” tata, očarano potvrđuje. Zajedno pevate i tepate, sad već malom pasuljčiću, iščekujući neki odgovor.

Prvi ultrazvučni pregled, otkucaji srca, najčarobniji treptaji ikad zabeleženi jednom mašinom i vi ste “kupljeni”. Zovete svu rodbinu i prijatelje, poznanike i komšije da im saopštite divne vesti. Posle dva dana cikanja i vriskanja u telefonsku slušalicu, osim što ne čujete najbolje, vi i dalje šetate po oblacima. Prolazna mučnina i po koja poseta keramičkoj šolji za vas ne predstavljaju nikakvu prepreku i vi se doterujete za šetnju korzom. Toliko sijate da vam ni halogena sijalica ne može prineti. Dok šetate sa dragim, imate osećaj da svi samo vas gledaju, da znaju. Smeškate se svima jedva čekajući da naletite na nekog kome biste se iznova pohvalili sa sve “Mi smo trudni!”. Ipak ste zajedničkim trudom i deljenjem došli do željenog ishoda, nema smisla zanemariti očevu ulogu.

A onda jednog sasvim uobičajenog dana, sasvim nežno, skoro nestvarno osećate dodire u dubini vašeg tek nabreklog stomačića. Osećaj je najsličniji dodiru leptirovih krila. Potpuno izbebzumljeni od sreće pokušavate da objasnite svom dragom kako je to najmagičniji dodir koji ste ikad osetili. Pomalo ljubomoran i zbunjen zadovoljava se maženjem i pevanjem u tibu, zna on, čitao je, da bebe čuju i reaguju posebno na tatin glas.

Meseci se nižu, vi se polako zaokrugljujete, jedete za dvoje iako je doktor lepo rekao da za time nema potrebe a i muž vam se popravio, čudo jedno kako mu ova vaša trudnoća godi. Umesto voćnih salata vas dvoje se davite u markizama, krastavcima i čvarcima. Prosto se takmičite u ekstravagantnim kombinacijama posleponoćnih užina.

Iako ste svako malo u toaletu, a beba se sve vreme rita ili štuca, vi ste oličenje sreće i zadovoljstva. Spavate kao da patite od narkolepsije, bilo kad i bilo gde. Dok prolazite ulicom gegate se poput pingvina, ubeđeni da skretanje iza ćoška može prouzrokovati zastoj u saobraćaju. Imate osećaj da ste ogromni i sve ufćući i dahćući, kao parna lokomotiva, usisavate sav preostali vazduh, konstantno nedovoljne količine, mirisa i nivoa provetrenosti u vašoj dnevnoj sobi. Stomak vam je već velišan i vi ga religiozno mažete i negujete preparatima za prevenciju nastajanja strija. Ako budete imali sreće, tigrove šare će vas zaobići.

Polako ulazite u završnicu i nivo neudobnosti drastično povećava ulog. Noge su vam natečene toliko da jedino možete da šetate u muževljevim papučama, niste u mogućnosti da pronađete jedan jedini prijatan položaj za svoje telo. Preosetljivi, plačljivi, pomalo uplašeni, sanjate snove o invaziji vanzemaljaca i već sad dosadna i naporna rodbina čini sve da vi želite što pre da se porodite. I bebac je nestrpljiv, optrčava počasne krugove po vašem stomaku simulirajući tek ukratko ono što vas čeka kad stigne. Više niste sigurni da li ste Georgina ili ne, devet meseci vam je proletelo dok ste rekli prestolonaslednikovica, mislim, keks. Za sve to vreme slikali ste svoj rastući stomačić tričavih 273 hiljade puta. Sada još da stigne beba i video kolaž na YouTube-u za svu rodbinu i prijatelje je gotov.

Uzbudljivo putovanje, nalik ekspediciji na Mont Everest je završeno. Beba je stigla i ništa vas nije moglo pripremiti na njenu opčinjavajuću moć. Moć večite ljubavi i svrhe. Voleli ste taj period trudnoće, tog drugog stanja, kada vam se sva šašavost praštala hormonalnim disbalansom. Sve muke su vredele samo zbog te smežurane veknice u vašem zagrljaju. Čestitamo postali ste mama.

Kata Granata, autor bloga Icbmother

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA