Jedino će im krvna slika biti bolja nego kod prethodnih generacija, pa barem neće izgledati bledo i malokrvno kao njihovi vršnjaci prethodnih godina.
Ovo je grubi presek zdravstvenog kartona predškolaca, nakon tek završenih obaveznih sistematskih pregleda pred upis u prvi razred osnovne škole.
Ovako loša slika pre svega fizičkog zdravlja dece za lekare nije novost. Trend povećanja broja deformiteta kičmenog stuba i stopala i pre ulaska u školske klupe postoji već nekoliko godina, a gojaznost je već uzela maha kod mališana, pa teži da preraste u epidemiju.
Kod 450 budućih prvaka, koje su pregledali specijalisti u Domu zdravlja „Stari grad“, primetan je jedan pozitivan trend: deca iz najužeg gradskog jezgra nisu više toliko anemična kao što je bio slučaj prethodnih godina.
Prema rečima primarijusa dr Biljane Aleksić, načelnice školskog i dečjeg dispanzera u ovom Domu zdravlja, bolja krvna dece ohrabruje:
– Deca u gradu, za razliku od dece iz seoskih sredina po pravilu su sklonija malokrvnosti, pa ovaj trend poboljšanja krvne slike može da se objasni boljim navikama u ishrani. To znači da su roditelji postali svesniji značaja zdrave ishrane kod mališana.
Međutim, podatak, koji je kontradiktoran prethodnom, jeste da sve više ima gojazne dece. Zdrava ishrana i višak kilograma ne idu jedno s drugim, pa se onda postavlja pitanje da li je svest o zdravijim načinima ishrane zaista dospela do roditelja i dece?
– Gojaznost u ovim slučajevima ne mora da bude samo posledica loše ishrane. Pre bi se reklo da deca, iako se dobro i pravilno hrane, tu energiju i kalorije ne troše dovoljno. To znači da se ne bave dovoljno fizičkom aktivnošću, već da vreme provode za računarom, ispred televizora i u zatvorenom prostoru – objašnjava dr Aleksić.
Fizička neaktivnost je po svemu sudeći uzrok navedenih problema, već i pre napunjene sedme godine života. I pre nego što sednu u školske klupe i opterete leđa rancem i knjigama, deca već imaju krivu kičmu i loše držanje. A, kad počnu da uče i pišu zadatke za radnim stolom, može se očekivati da će te tegobe samo da se pogoršaju.
Slična je situacija i u drugim sredinama. Prema poslednjim obrađenim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ o stanju zdravlja dece predškolskog i školskog uzrasta, u Srbiji je i u prethodnim godinama bilo najviše dece sa ovim tegobama.
Pre upisa u školu kod dece dominiraju problemi sa lošim telesnim držanjem, deformacijama stopala i – karijesom. Loše telesno držanje ima čak petina predškolaca, a od deformiteta kičme najčešća je skolioza.
Za to što nam deca rastu ukrivo i pre nego što sednu u školske klupe, zaslužna je fizička neaktivnost. Sedenje ispred televizora i računara uzimaju danak u svakoj generaciji, a tek poneki odlazak na bazen, fudbal ili tenis,to ne mogu mnogo da poprave.
Primarijus dr Branko Sbutega, ortoped i načelnik Odeljenja za naučnoistraživački rad Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ objašnjava zašto su ravna stopala bolest savremene civilizacije:
– Deca se više ne igraju u parku, lastiša i školice, i izbegavaju i obaveznu fiskulturu u školama. Današnja deca su atonična i imaju povećanu telesnu masu, što zajedno dovodi do deformiteta. Kriva kičma i loše držanje u predškolskom i školskom uzrastu dovodi do bržeg propadanja kostiju, do osteoporoze i ubrzanog starenja.
Upozoravajući je i podatak iz „Batuta“ da pred upis u školu, karijes u drugom stadijumu ima 15 odsto dece.
PROBLEMI I U GOVORU: Doktorka Biljana Aleksić navodi i da je sve više dece sa smetnjama u govoru. Razlog povećanog broja takve dece može da bude i to što se sada češće javljaju logopedu:
– Sada je obavezno da se dete čim progovori odvede kod logopeda, a smatram da će se već do upisa u srednju školu sve nepravilnosti u govoru kod te dece ispraviti.
Dr Aleksandra Rajčević, stomatolog i šef dečje i preventivne stomatologije u Domu zdravlja „Stari grad“, kaže da se broj dece koja dolaze na sistematski pregled pred upis u školu povećava svake godine:
– To je posledica nedovoljne brige o oralnom zdravlju, ali i nedostatka kadrova. Za ovo prvo odgovorni su roditelji, jer veliki broj njih na prvi stomatološki pregled svoju decu dovedu tek pred upis u školu. Nažalost, i dalje u našoj zemlji, među roditeljima vlada mišljenje da su mlečni zubi nevažni.
S druge strane i broj stomatologa se svake godine smanjuje, pa je tako samo na ovoj opštini za 10 godina broj dečjih stomatologa sa 24 smanjen na samo pet.
Dr Rajčević napominje da je u prevenciji bolesti zuba veoma važno da se deca na prvi pregled dovedu još sa šest meseci, i da se pridržavaju pravila o oralnoj higijeni: da se deci ništa ne daje između obroka, da se smanji upotreba flašica sa sokovima, i da se zubi pravilno peru.
A, da bi se predupredili deformiteti kičme i stopala, i da bi deca zdravo rasla, neophodno je da se razvija i fizička kultura:
– Pedijatri imaju ulogu da pri svakoj poseti podsete roditelje koliko je važno odlaziti u prirodu i na izlete sa detetom što češće, a ne samo odlaziti na sport dva puta sedmično. To nije dovoljno. Potrebno je svakodnevno uvesti neku fizičku aktivnost, pa neka to bude i samo šetnja – navodi dr Biljana Aleksić.
Izvor: Novost.rs
Komentari 0