Logopedi i za bebe

Dete ne progovara ni reč. Roditelji tek ponekad razgovaraju sa njim, veći deo dana ono provodi u tišini – gleda crtaće ili igra kompjuterske igrice…

Vreme je za stručnu pomoć jer su to ozbiljniji znakovi usporenog govorno-jezičkog razvoja deteta. Da li su mame i tate suviše dugo čekali, možda i zakasnili da odvedu dete na preventivni lekarski pregled, teško je proceniti, ali logopedi uveravaju da za svaki problem u razvoju govora manje-više postoji lek. Važno je, kažu, ne čekati „pet minuta do dvanaest”. Da bi se ovakve pojave na vreme sprečile, Ministarstvo zdravlja nedavno je uvelo obavezne preglede kod logopeda i to već kada beba napuni šest meseci. Pravilnikom o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđeno da se procena govorno-jezičkih sposobnosti obavlja dvaput, u šestom i 12. mesecu života. – Programom ranog otkrivanja psihofizioloških i govornih poremećaja kod dece obuhvaćeni su mališani do šest godina.

Ciljna grupa se identifikuje preko baze jedinstvenih matičnih brojeva i liste osiguranika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – objašnjavaju u ministarstvu. Deci tog uzrasta dostavlja se poziv na pregled kod logopeda, koji podrazumeva primenu skrining testova u skladu sa stručno-metodološkim uputstvima. Pedijatri iz domova zdravlja, preciziraju u ministarstvu, imaće zadatak da saopšte rezultate, odrede dinamiku i sadržaj daljeg praćenja, kao i da upute decu na dalju dijagnostiku ukoliko je to potrebno. Logopedi uglavnom pozdravljaju ovu odluku, jer današnji mališani imaju sve više govorno-jezičkih problema. Radica Tasić, defektolog-logoped u Predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj”, podvlači da u rečenicama ovdašnjih mališana preovlađuju imenice, glagoli, tek pokoji pridev. – Sve ostalo su poštapalice i besmislene reči.

Dečji govor je sve lošiji, komunikacija sa ostalim članovima porodice sve gora. Deca imaju probleme u izgovoru glasova, a više od 40 odsto predškolaca, potvrđuje moje iskustvo, ne izgovara glasove kako treba – objašnjava Radica Tasić, nabrajajući faktore koji utiču na ovu pojavu: užurban način života u kojem roditelji ne pričaju sa decom, dugotrajno gledanje televizije, igranje kompjuterskih igrica… – Sve to i te kako ometa pravovremeni razvoj govora kod mališana koji ćuteći uopšte i ne vežbaju pokrete govornih organa – precizira Tasićeva.

Pozdravljajući usvojeni pravilnik, ona podseća da dete uči ponavljanjem, pa bi roditelji trebalo da mu pruže poruku da je to što radi dobro. Ako mame i tate nisu prisutni da bi odgovorili na dečje oglašavanje, ono će oskudnije gukati, brbljati, vokalizovati… – Prevencija je najvažnija i najjeftinija mera koja daje najbolje rezultate. Već u ranom uzrastu deteta moguće je uočiti zaostajanje u razvoju govora. Roditelji to mogu da prepoznaju ako se dete ne oglašava gukanjem, brbljanjem ili vokalizacijom, praktično kada se ne igra svojim govornim organima – ističe Radica Tasić, koja radi sa oko 1.200 dece. U sastavu ove predškolske ustanove koja broji oko 4.200 mališana, sem nje postoji još samo jedan logoped.

I u beogradskim domovima zdravlja ne jenjavaju gužve ispred ordinacija stručnjaka za govor. Vesna Filipović, logoped u Domu zdravlja u Mirijevu, objašnjava da su se dosad, kroz sistematske preglede koje obavlja pedijatar, tek u uzrastu od četvrte godine obavljali i pregledi logopeda. – Odluka nadležnih je dobra jer uočavamo sve više poremećaja. Neki roditelji govorno-jezičke probleme ne uočavaju na vreme, pa su i uvedeni preventivni pregledi kod beba – ističe Filipovićeva, dodajući da nepravilno izgovaranje pojedinih glasova i nije toliko veliki problem. – Disfazija ili usporen govorno-jezički razvoj je ozbiljniji znak za uzbunu jer ako se ne leči na vreme kasnije prerasta u disleksiju i disgrafiju – navodi logoped iz DZ u Mirijevu.

Otežavajuća okolnost je i manjak radne snage pa tako, recimo, u ovoj kući zdravlja radi samo jedan logoped koji dnevno primi do 20 mališana sa problemima u govoru.

Ko će obavljati preventivne preglede

– Pozdravljam odluku države da uvede preventivne preglede kod beba od šestog meseca, ali ostaje nedorečeno ko će taj posao da obavlja. Jer, u Srbiji u kojoj se godišnje rodi oko 70.000 beba radi samo oko 120 logopeda i to u oblasti zdravstva – ističe dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podsećajući da u zemljama Evropske unije na 8.000 stanovnika dolazi jedan logoped. Istraživanja instituta inače potvrđuju da 63 odsto dece predškolskog uzrasta u Srbiji ima nerazvijen govor, a ogroman procenat njih do četvrte godine uopšte ne progovara.

Izvor: POLITIKA, Marija Brakočević