Roditelji obično dvojako reaguju na ovu pojavu među decom – ili zapažaju najmanje promene i najprikrivenije znake ili negiraju da tako nešto postoji među decom.Prema nekim shvatanjima, uzrast deteta u trenutku saznanja o rođenju mlađeg brata ili sestre ima značajnu ulogu u nastanku ljubomore. Deca do osamnaest meseci obično ne pokazuju značajnije reagovanje na novorođenu bebu, kao ni deca školskog uzrasta koja imaju vec izgrađene vršnjacke odnose, pa obično prema bebi preuzimaju ulogu zaštitnika.
U kom uzrastu su deca najosetljivija?
Najosetljivija su deca oko treće godine, koja su jos uvek zavisna od roditelja i sa još uvek neizgrađenom vršnjačkom mrežom, pa dolazak novog člana doživljavaju kao gubitak ljubavi i pažnje. Smatra se da ukoliko je razlika među decom veća od deset godina, oni odrastaju i vaspitavaju se kao jedinici, pa je rivalizacija minimalna.
„Šok skidanja sa trona“
Deca na „šok sa skidanja sa trona“ mogu reagovati otvorenom ili prikrivenom agresivnosću. Obično su gnev i agresija usmereni na novorođeno dete, a ponekad i na majku, posebno ukoliko je isključena iz uobičajenih aktivnosti iz života deteta zbog održavanja trudnoće. U tom slučaju postiji rizik da dete doživi trudnoću majke kao bolest (što može, pored veoma pomešanih osećanja izazvati i strah vezan za majku), a ne kao nešto prirodno i normalno.
Što je dete mlađe, lakše je prepoznati njegova negativna osećanja tipa besa, gneva, ljutnje (ignoriše činjenicu da je majka trudna, udara je u stomak, baca bebine stvari itd.), dok je za stariju decu tipično latentno ispoljavanje besa, gneva ili tuge kroz regresivno ponašanje (ponašanje koje je tipično za mlađi uzrast, kao da se nekoliko stepenika vratilo unazad) – umokravanje, „tepanje“ , sisanje palca, traženje hranjenja na flašicu ili psihosomatske smetnje (bolovi u stomaku, glavobolja, nesanica i dr.).
Regresivno ponašanje je normalno i prolazno, jer želja da nastavi da raste i da se razvija nadvladava želju da se vraća unazad. Posle izvesnog vremena starije dete uviđa i privilegije koje dobija shodno uzrastu, a kasnije rivalstvo može biti i podsticaj na veću aktivnost i trud da bi se prevazišao brat ili sestra. Zato su prvenci često odgovorniji, zreliji i uspešniji u odnosu na mlađu decu, a u odnosu na jedince snalažljiviji i spremniji za borbu u životu.
Pripreme za dolazak novog člana
Pripreme za doček novog člana počinju još za vreme trudnoće. Pored toga što roditelji obaveste dete da će se roditi brat ili sestra, objasne da će imati s kim da se igra i da će ga isto voleti, potrebno je prvencu naglasite da će i dalje imati nepromenjene aktivnosti tipa druženja sa vršnjacima, odlaska u park, igralište povedite ga da vidi ultrazvučni pregled majke i da čuje bebine otkucaje srca u okviru priprema za dolazak bebe uključite ga u aktivnosti vezane za kupovinu opreme i pripremanje kutka za prinovu dajte detetu posebne, privilegovane zadatke detetu čime bi se ukazalo na njegov značaj i posebno mesto u porodici (npr. bavljenje nekom posebnom kreativnom ili sportskom aktivnošću ) iznenadite ga nekim lepim poklonom kada majka i beba pristignu iz porodilišta upozorite rodbinu da se prvo obrati starijem detetu i da ga obraduju nekom sitnicom pre nego što dođu kod bebe izbegavati poređenje (i pozitivno i negativno) sa mlađim detetom uvođenjem aktivnosti vezanih za negu mlađeg deteta učvrstićete odnos između njih svakodnevno pokazujte pažnju i ljubav, rečima i postupcima, i jednom i drugom detetu.
Bitno je uključivanje starijeg deteta u raspored svakodnevnih aktivnosti prema novom članu porodice, ističući neophodnost angažovanja i podele obaveza svih članova porodice.
Reagovanje deteta na prinovu u porodici najvećim delom će zavisiti od toga kako se roditelji postave prema značajnoj promeni.
Postovani,
Imam decaka od 5 godina i bebu od dva meseca.Decak se neizmerno radovao dolasku bate ali od pre neku noc je poceo svaki cas da se budi i trazi me da ga uspavljujem( inace spava sa tatom u drugoj sobi)…beba je mala i ona naravno hoce paznju…. , tako da ne znam gde cu pre kada se probude …Poceo je da pokazuje ljubomoru i preko dana, sa bratom sve super ali se promwnio njegov odnos prema nama, roditeljima…Sta da radimo, kako da mu pomognemo?
Srdacan pozdrav
Potražite pomoć decjeg psihologa.
Česta je ljubomora kod dece, ne brinite.
Postovani, cerka ima 3,5 meseca a sin 3 godine. Jako je vezan za mene. Rodjen je prevremeno u osmom mesecu sa 1200g. Cerkica je terminska beba. On ispoljava ljubomoru tako sto baca igracke, sve mu je ‘ne’ i ‘necu’, hoce da se nosi u rukama kao sto nosimo bebu, tuzne su mu pesmice…Kasno se odvikao od pelena, septembra smo ih skinuli. Malu nuzdu obavlja najnormalnije ali veliku nikako ne zeli u nosu ili na adapter. Obavi u gacicama. I stojeci. Zna da ‘cuva’ sadrzaj po 5 ili 6 dana i onda jedva izbaci i to opet na taj svoj nacin. To me jako brine i zato i pisem. Pelene smo skinuli zahvaljujuci vrticu i drugoj deci. Prihvatio lepo. Kuci nikako nije hteo. Znao je cak da trpi i malu nuzdu (tada sam jos uvek bila trudna). Molim za pomoc!
Molimo Vas da za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra
Postovani doktore,
Imam bebu od 7,5 meseci i decaka koji puni 4 godine za koji dan. Ne znam ni kako bih opisala situaciju… Sve je bilo super od kako sam se porodila, jako lepo je prihvatio bebu, ima puno paznje sa svih strana, svi ga volimo i brinemo o njemu. A kako je beba sve starija, krenuo je da mu otima igracke, ali bez ljutnje i agresije, nego onako kao: Ja sam veliki, ja odlucujem i to je moje. Dok mu otima igracku iz ruke, mali se prevrne, udari, a velikom bude zao, svaki put se izvinjava, ali uvek iznova to radi. Beba je napredna, puzi od 6. Meseca, seo je sam, ustao, juri za starijim bratom i verovatno da velikom vec pocinje da smeta, ne znam. Kada ga gurne, slaze me da ga nije gurnuo, da je sam pao, i tako, u sustini, jedino ruzno sto se desava je to. Puno ga ljubi i stalno brine o njemu, kao da hoce da bude odrastao, ali ima te ispade koji me brinu i zelela bih da uticem i sredjujem problem na vreme. I laganje i ljubomoru. Sve se desava od skoro. Sta je to sto se radi u ovakvim situacijama? Deca su mi divna, a ja zelim da takvi i ostanu, pa molim za savet.
Nema drugog puta do strpkjivog, upornog i strpljivog razgivaranja sa detetom, uz maksimalnu pažnju i uvažavanje.
Ja imam sina od 5 godina i bebu od 9 meseci.Stariji ga jako voli,hoce da se igra sa njim,daje mu igracke,sve je super sto se tice odnosa njega prema mladjem bratu,ali je zato poceo non stop da place,nikakav dogovor sa njim ne moze da se postigne,nece sam da se obuce,nece sam da jede,hoce da spava samnom uvece,inace smo sami nas troje,suprug dolazi kuci dva puta nedeljno na po jednu noc,takav mu je posao,pa mu dozvoljavam da spava samnom kad tata nije kod kuce.Stalno vristi,ponovim mu 100 pita jesnu istu stvar i dok ne viknem nece da prestane sa tim sto je poceo,jednom recju,postao je jako bezobrazan.Zivaca vise nemam,jer to traje skoro godinu dana,jos pre porodjaja,jedino mi je ostalo da ga vodim kod psihologa,drugacije ne znam sta da radim.
Da – vreme je za psihologa.
Poštovani,
Porodila sam se pre 2 nedelje, a imam sina od 2.5 godine koji svakim danom pokazuje sve agreaivnije i čudnije ponašanje. Ne toliko ni prema bebi koliko je svoje ponašanje promenio. Vrišti za svaku sitnicu, skače, trci… Ne gostuje za sve. U najmanju ruku kao da ima hiperkinetski poremećaj. Nikakav vid dogovora niti objašnjenja nije moguć. Mi smo potpuno zatečeni i ne znamo kako se postaviti niti sta uraditi. Pažnje mu ne manjka, ljubavi takođe…
Da li imate neki predlog sta da radimo i da li ce ovo prestati?! Na ivici smo snage i nerava.
Hvala Vam na odgovoru!
Budite nezni, pažljivi i STRPLJIVI!