Laganje ili preterana maštovitost

Foto> Pixabay

Ta „stvaralačka laž“ naglašenija je oko 4-5 godine, ne retko  i ranije i kasnije, a zatim se sama gubi. Fantazije i maštovitost  kojima ono izražava svoj stvaralački odnos prema onome sto ga okružuje ne treba gušiti, jer bi takav odnos prema kreativnosti deteta ozbiljno narušilo njegov razvoj. Deca mogu da imaju i vrlo realistične snove, za koje veruju da su istiniti događaji. Na primer, dete sanja da mu neko nepoznat ulazi u sobu  i ujutru veruje da se stvarno to desilo. Roditeljima to može izgledati kao laž, ali iz detetove perspektive, koje ima i manje jasnu granicu između realnosti i mašte, a i nedostatak iskustva, takvi snovi mogu izgledati zaista stvarno.

Prava lažljivost deteta obično se iskazuje u vezi sa njegovim odnosom sa članovima porodice, vršnjacima ili školom. Čine je iskazi o sebi, svojim sposobnostima,, uspesima, neuspesima, događajima, mestu dešavanja i vremenu.Prava laž nije prirodan deo dečjeg odrastanja, već izraz detetovog lošeg statusa u porodici ili vršnjačkom okruženju. Laži se često javljaju u porodicama sa previše zabrana, bez jasnog obrazloženja i doslednosti. U takvim uslovima laž ima svrhu prikrivanja krivice i izbegavanja kazne, ili dete time pokušava da održi ili poboljša svoj status.

Većina dece svoja osećanja izražava iskreno i bez zadrški. Odraslima to može da zvuči kao preterivanje, ili čak  kao laž. U takvim situacijama roditelji mogu da pogrešno razumeju šta njihov mališan želi da im saopšti i nepravedno ga doživeti kao lažljivca. Treba biti posebno oprezan i strpljivo saslušati dete, kako ga ne  bi olako okarakterisali kao lažljivca. Jer takva optužba može samo da ugrozi njegov emocionalni razvoj. Ukoliko detetu ne možete da ukažete poverenje, krajnji rezultat može da bude detetov gubitak vere u sebe.

Kada se nepoverenje pojavi, roditelji, stalnim proveravanjem, mogu samo da pogoršaju situaciju.Na primer, ako proveravaju tvrdnje kod braće, sestara, komšija, prijatelja, ili još  gore, da celu priču ponovi pred većim brojem ljudi. Ukoliko pritisak roditelja prevaziđe granice normalnog, dete počinje da sumnja u svoje sposobnosti razumevanja događaja i oseća da nije u stanju da razlikuje stvarnost od fikcije.Postepeno se povlače u sebe, strahujući da ce biti izloženi kritici ili nepoverenju od strane odraslih.

Ni jedno dete ne rađa se kao lažljivo. Nema roditelja koji će svoje dete svesno terati na laganje kao model ponašanja, ali ako su roditelji kruti i strogi, često „bez pokrića“, dete oseća pritisak da mora da učini sve da bi im udovoljilo. Ponekad će prikriti činjenice da ih ne bi uznemirilo. I kada prvi put to uradi, uspešno, biće ohrabreno da to isto čini, sve dok mu takvo ponašanje ne postane navika, sve do momenta kada bude otkriveno kao lažjivac. Laganje treba saseći u korenu, jer jednom kada dete vidi da pomoću laži lako može da se izvuče iz nevolje, biće teško ili nemoguće zaustaviti ga.

Laganje se ne može sprečiti postavljanjem ekstremno strogih pravila koje dete ne može da ispunjava. Detetu treba pružiti srećno i zdravo detinjstvo bez pritisaka i previsokih očekivanja.

Ako roditelji pravilno reaguju kada uhvate svog mališana u laži, dete će imati sve manju potrebu za skrivanjem istine. Važno je objasniti mu da svi greše i da se laž lako otkrije. Treba mu objasniti da je laž  loša baš  zato što ono time ne prihvata odgovornost za svoje postupke.

Sa detetom koje vas je slagalo razgovarajte smireno, jer samo tako ćete moći da obavite razgovor, bez suza i svađe.

Objasnite detetu posledice laganja. Ispričajte mu priču o čoveku koji je stalno vikao da je vidi vuka, pa mu niko nije pritekao u pomoć kada mu je ona bila neophodna.

Ne lažite u detetovo ime kako biste mu pred prijateljima i rođacima podigli samopouzdanje, npr. Da govorite da je odlično, a ono zapravo u školi i nije tako dobro.

Obratite pažnju kada i zašto vi ponekad lažete.

Ne ignorišite male laži. Ako zateknete dete da govori nešto neistinito, proverite ga s vremena na vreme.

Ako ste sasvim sigurni da vas je dete slagalo, kaznite ga, ali ne prestrogo.

Pohvalite iskrenost i dobro ponašanje.

Pokušajte da saznate da li postoji dublji razlog za zaobilaženje istine. Ne zaboravite da su tome sklona nesigurna, nesamopouzdana deca, ili ona kojima je realnost nepodnošljiva  istina.  A ponekad je razlog balalan – skretanje pažnje.

Ne tumačite svaku laž kao veliki i nerešiv problem, i ne igrajte uloge mačke i miša, jer to može postati igranka bez prestanka, poražavajuća i za roditelje i za dete.

Ukoliko je potrebno, potražite stručnu pomoć i savet da rešite problem.