Kućna apoteka

Kombinacija karakterističnih simptoma i znakova bolesti, uz jednostavne alergološke testove, brzo dovode do tačne dijagnoze. Veoma retko su potrebna dopunska ispitivanja. A i tada se brzo mogu isključiti druge bolesti koje liče na polensku kijavicu.

Koji su lekovi na raspolaganju?

Antihistaminici

Kako ovi lekovi deluju?

To su lekovi koji neutrališu dejstvo histamina – jednog od najvažnijih (ali ne i jedinog) medijatora alergijske reakcije.

Koja su najčešća neželjena dejstva?

Stari preparati su imali jedno neprijatno neželjeno dejstvo – uspavljivanje deteta. Nekada je to dejstvo poželjno (npr. nakon večernje doze leka), naročito ako dete ima i kožne manifestacije alergije, koje neprijatno svrbe. Ali, uglavnom ga ne vole ni deca, ni roditelji, ali ni pedijatri. Zato su razvijeni (već odavno nisu novi) antihistaminici koji ne prodiru u mozak pa nemaju uspavljujući efekat, a imaju odlične terapijske efekte. Kada se poštuje prepisana doza, neželjeni efekti su veoma retki i blagi, a ozbiljnija neželjena dejstva su izuzetno retka.

Koji se antihistaminici najčešće koriste?

Najviše se koristi preparat loratadin (Claritine, Pressing), koji ima odličnu efikasnost, uz minimalne neželjene efekte. Velika je prednost što se daje u samo jednoj, jutarnjoj dozi, pa je mala opasnost da se zaboravi na uzimanje leka. Postoje i noviji derivati loratadina (desloratadin: Zyrtec, Aerius), koji su poboljšali ionako dobre efekte ove grupe antihistaminika.

Kada započeti terapiju i koliko dugo davati lek?

Kao što rekosmo, najbolje je da se antihistaminici daju pre nastupajuće polenske “navale”, ali su efikasni i kada bolest počne. Za ovu namenu se daju barem par nedelja (nekada i duže), a odluku o prekidu terapije donosi pedijatar koji prati dete.

Kortikosteroidi za nazalnu upotrebu

Većina dece se uspešno “kontroliše” antihistaminicima, tako da mogu da uživaju u čarima proleća. Međutim, jedan broj dece uz antihistaminike zahteva i dodatnu terapiju “ozbiljnijim lekovima” kao što su kortikosteroidi za lokalnu primenu u nos (Beconase, Nasocort, Flixonase, Nasonex…).

Kako deluju na nos?

Ovi preparati neutrališu skoro sve mehanizme alergijske reakcije, pa su izuzetno efikasni. Nazalni steroidi zahtevaju nekoliko dana za početak dejstva, pa ako je nos “prepun”, mogu da se kratkotrajno koriste “standardne” kapi za nos (Efedrin, Zolynd, Adrianol, Olynth, Nafazol…).

Neželjena dejstva?

Kortikosteroidi za lokalnu primenu nisu “bauci”, ali prekomerna i produžena primena može da dovede do nepotrebnih komplikacija. Ovo se dešava samo ako se drastično prekorači prepisana doza, ili ako se terapija bespotrebno, “nemedicinski” produži. Inače, retko se daju duže od tri nedelje! Ovo su veoma efikasni lekovi, ali ih ne treba uzimati “na svoju ruku”, već se treba posavetovati sa pedijatrom.

Kako tretirati alergijski konjunktivitis?

On se, jednostavno, leči kapima za oči koje sadrže kortikosteroidni preparat. Većina dece odreaguje na antihistaminike i nazalne kortikosteroide, tako da im ovi lekovi nisu ni potrebni. Ipak, ako zatrebaju, njih će da prepiše pedijatar. A po potrebi, dete će biti upućeno oftalmologu – očnom lekaru (uglavnom je to retko potrebno).

Mogu li sprejevi sa fiziološkim rastvorom da pomognu u ispiranju nosa?

Naravno da mogu!

Prvo, veoma je važno očuvati prohodnost nosa. To je značajno i za detetovo normalno disanje, ali i za pripremu nosne sluznice za eventualnu terapiju nazalnim lekovima. Ako u nosu postoji mnogo “alergijskog” sekreta, nazalni lekovi neće ispoljiti “punosnažno” dejstvo.

Lek bez recepta

S obzirom da su neki lekovi dostupni bez recepta, njima ćemo da  posvetimo posebnu pažnju. Bavićemo se i pomoćnim lekovitim preparatima. To nisu lekovi, ali mogu da pomognu – ublažavanjem  simptoma i znakova oboljenja, ili čak u savladavanju bolesti.

Fiziološki rastvor

Zato je korišćenje sprejeva sa fiziološkim rastvorom jednostavno, bezbedno i korisno, a nema ograničenja što se tiče broja aplikacija – mogu da se koriste uvek kada zatreba. Za ove preparate vam nije potrebna “dozvola” lekara. Kada je nos zapušen, slobodno ih upotrebljavajte!

Neželjeni efekti leka

Većinu lekova prepisuje lekar, ali se dešava da on nema vremena da objasni roditeljima o kakvom se medikamentu radi, potom koji su željeni a koji neželjeni efekti leka, kao i koje su druge terapijske mogućnosti.

Kada se poštuje prepisana doza, neželjeni efekti su veoma retki i blagi, a ozbiljnija neželjena dejstva su izuzetno retka.