Kreativnošću protiv klimatski promena

Klimatske promene su postale deo naše sadašnjice. Vidimo ih, osetimo, čujemo….
Nekada manje, nekada više, ali neminovno su tu sa nama, prate nas kao senka i kada senke nema.

Foto: Pixabay

Više ne možemo da dopustimo da očekujemo da će ovaj gorući problem rešiti neko za nas, već je potrebno da svako da svoj doprinos.

Malog doprinosa nema, ma koliko se akt koji preduzmete vama činio mali, priroda za svaki kaže jedno hvala.

Približilo nam se vreme praznika.

Pozivi na darivanje su toliko glasni da i oni sa najjačim karakterom imaju problema da se istom ne odazovu. Priznajem poklone spremam i ja, ali moji su „ climate friendly“ u najvećoj meri.

Kao što znamo krivac za klimatske promene smo mi, ljudi zbog prevelikog korišćenja fosilnih goriva usled čega se otpušta prevelika količina gasova sa efektom staklene bašte koji dalje ostaju zarobljeni u našoj atmosferi, podižu globalnu temperaturu , a o razornim posledicama globalnog otpoljenja smo bar načuli, a i nije tema današnjeg teksta.

Kada razmišljate o ublažavanju klimatskih promena i smanjenju karbonskog otiska, većina nas zna da treba manje da vozimo i ugasimo svetla u prostorijama u kojima ne boravimo; ali da li ste upoznati sa time da organski i neorganski otpad koji proizvodimo veoma doprinosi globalnoj emisiji gasova staklene bašte?

Danas pričamo kako svojom kreativnošću možemo pomoći planeti, spasiti šumu, okean, životinjski i biljni svet i čovečanstvo, a ipak darivati poklone za predstojeće praznike .

Neki od predloga :

  • Iskustva – poklonite nekome uspomene, darujte neko novo iskustvo, oslušnite šta je osoba želela da poseti ;
  • Napravite sami poklon – svi imamo stvari koje možemo da prenamenimo, da sačinimo od stare metalne kutije uz pomoć par detalja i kamenčića divnu kutiju za nakit;
  • Sami napravite dekorativno pakovanje – toliko potrošenih postaljina završi kao otpad , hajde da u njih pakujemo poklone ;
    Ispecite prijateljima omiljene kolače ili jelo ;
  • Napravite novogodišnje čestitke i dekorišite ih sa proizvodima za šminkanje koje verujem svi imamo;
  • Pažljivo otvarajte poklone koje dobijete kako bi ukrasni papir, kutije i kese mogli ponovo da upotrebite;
  • Izbegavajte plastiku što više možete;
  • Neka vam kupovina novoga bude poslednji izbor jer tako pomažemo našoj planeti.
  • Nadam se da će vam saveti koristiti. Da će probuditi ono uspavano dete u vama i duh praznika i da ćemo svojom kreativnošću uticati na svoju decu, porodicu, kolege i usvojiti neke nove dobre navike u borbi protiv razornih posledica klimatskih promena.

Molim vas upamtite da treba da smanjimo stvaranje otpada na najveću moguću meru, jer način života bez otpada ne samo da čuva materijal na našim deponijama, već i smanjuje vaš ugljenični otisak.

Kada se organski otpad razlaže, oslobađaju se se ugljen-dioksid i metan. Proizvodnja i spaljivanje neorganskog otpada u svojoj proizvodnji koristi prirodne resurse kao što su voda, gorivo, metal, drvo, što rezultira emisijom gasova staklene bašte, posebno ugljen-dioksida i drugih zagađivača.

Plastični otpad proizvodi emisije gasova staklene bašte tokom svake faze svog životnog ciklusa. Vađenje i transport plastike zavisi od nafte, gasa i uglja. Proizvodnja i odlaganje plastike takođe oslobađa tone emisija ugljenika.

Upravljanje otpadom (transport, spaljivanje, itd.) je veliki doprinos emisiji gasova staklene bašte.

Na samom kraju je važno da vas suočim sa podacima da svet generiše 2,01 milijardu tona komunalnog čvrstog otpada godišnje. Širom sveta, otpad koji se stvara po osobi dnevno u proseku iznosi 0,74 kilograma.

Sretni vam climate friendly novogodišnji i božićni praznici.

Bojana BogojevićAutor: Bojana Bogojević

diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja, ekspert za EU.
Ko-autor je dve stručne knjige i autor više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja, aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima.

Pohađala je više međunarodnih škola iz oblasti prava i ekonomije. Kao predstavnik civilnog sektora, učestvovala je u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u izradi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost sa akcionim planom i u izradi akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. Tvorac je bloga o pravu i korporativnom upravljanju i autor tekstova koje je dosada objavilo preko 28 vodećih portala i institucija u zemlji, regionu i inostranstvu Stručni saradnik je nevladine organizacije Centar za mame i web portala Moj pedijatar i Yumama. Deo je organizacije Global Goodwill Ambassador za Srbiju, Predsednika org Luìza Palma

Kontakt: bogojevic_bg@yahoo.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA