Uobičajena roditeljska rečenica: ”Budi dobar”, nosi poruku poslušnosti, pasivnog ponašanja, trpeljivosti.
Priznajmo, na prvi pogled, lakše je gajiti dete koje se ne opire, koje pokorno sluša svaku vašu reč, čak i kada radi ono što mu ne odgovara. Međutim, gde su “prave” emocije tog deteta koje se ne opire? Duboko u njemu, potisnute su tuga, bes, strah.
Vaspitni cilj SVESNIH roditelja je koooperativno dete. Ono nije izrazito poslušno i disciplinovano (ne sluša svaku vašu reč samo zato što je vi izgovarate), ali nije ni buntovno (ne inati se samo da bi vama protivrečilo), već dete spremno na saradnju. Ono je stabilno, samopouzdano, optimistično sa ravijenim unutrašnjim potencijalima. Saoseća sa drugima, svesno je svojih i tuđih potreba. Ono, baš kao i kooperativan roditelj ume da čuje, ponekad posluša, ponekad ne posluša, i ume da izrazi bez straha svoje želje. Ne boji se da će biti odbijeno ili manje voljeno samo zato što ne odgovara zamišljenoj idealnoj slici njegovih roditelja. Između ovakve dece i roditelja povremeni sukobi i konflikti su neophodni ali se oni i prevazilaze, upravo zato što bazu njihovog odnosa čini spremnost da se međusobno čuju, poverenje i međusobno poštovanje.
Kako ćete negovati kooperativnost kod deteta?
- “Šta ti misliš?” Pitajte dete šta misli o nečemu, što češće. Pokažite mu da vam je njegovo mišljenje važno. Tražite argumente za ono što govori kao svoje razmišljanje. Ukoliko se ne slažete, tako i recite, ali bez uvreda, podsmeha, etiketiranja. Na ovaj način pružate detetu lekciju poštovanja razlika.
- “Kako se osećaš?” Dozvolite detetu prostor gde će biti upravo onakvo kakvo je, gde neće morati da igra različite uloge, već će biti opušteno, svesno da je prihvaćeno takvo kakvo jeste. Nema boljeg mesta za pokazivanje emocija nego što su porodični dom i roditeljska tolerancija na različite emocije njihove dece.
- Bez prisile. Nemojte insistirati na pravilima koja odgovaraju vašim kriterijumima, ali ne i dečijim. Na primer, mora li vaše dete u uzrastu od 3 godine da se javi svakoj komšinici kojoj se javite i vi? Razmislite, vaš odnos sa tim osobama je drugačiji (imate neke zajedničke teme, više iskustvenih doživljaja, sopstvene utiske o njima…) nego što ih ima vaše dete. Da li vam je važnije šta će okolina o vašem detetu misliti ili da mu dozvolite da se barem u vašem prisustvu ponaša spontano? Osim toga, možda je vaše dete stidljivo, pa će bilo kakav vaš pritisak imati samo kontraefekte.
Kada dete zna da sve što ono uradi ili kaže je dobrodošlo u vašem domu, onda će biti slobodno da se izražava u skladu sa svoji osećanima, i spremno da razume vaša. Vaša ljubav prema njemu ne bi trebalo da bude uslovljena njegovim postupcima već da se podrazumeva, sama po sebi. Tako, čak i kada u nečemu pogreši, a vi iako ga korigujete očuvate njegovu ličnost (korigujete postupak a ne dete), ono ostaje “otvoreno” za dalje povezivanje sa vama. Nasuprot tome, svaka vaša gruba reakcija može uticati da se dete povuče.
Ne brinite da će dete biti “razmaženo”, “raspušteno”, “nevaspitano”…
Naprotiv. Vi ćete uspostavljati granice njegovog ponašanja, ali umesto da do poželjnog ponašanja dođete koristeći kao alat manipulaciju strahom, koristite poštovanje njegove ličnosti. Ako se vi prema njemu ponašate sa poštovanjem, tako će i ono samo sebe vrednovati kada odraste.Tako će vrednovati i druge.
Autor Jelena Holcer
Izvor: Roditeljstvo Novog Doba
