Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?

Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par zemalja – u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj, dok su veće prisutne jedino u Moldaviji, BiH i Albaniji.

Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi

Foto: Flickr

U svim ostalim evropskim državama procečna koncentracija olova u krvi dece manja je od dva mikrograma po decilitru. Ovo su podaci koje prenosi prošle nedelje objavljen rad u naučnom časopisu Lanset koji se tiče prevremenih smrti usled zagađenog vazduha i oni su zasnovani na ranijim procenama Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje.

Iste te procene navode i da preko 164,000 dece u Srbiji ima u krvi više od pet mikrograma olova po jednom decilitru – što su vrednosti koje kako ističe Svetska zdravstvena organizacija mogu biti povezane sa nizom ozbiljnih poremećaja, uključujući poremećaje u ponašanju, zatim kognitivne probleme, manji IQ.

Takođe, još skoro 20,000 dece ima vrednosti olova koje premašuju deset mikrograma po decilitru, što su izuzetno velike koncentracije, a veruje se i da je olovo odgovorno za 1,460 prevremenih smrti u Srbiji godišnje.

Kakve posledice ima olovo na organizam?

Komentarišući ove podatke Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kaže da oni nisu iznenađenje.

-Isti rezultati bi se dobili i kada bi bila analizirana krv odraslih. Radi se o tome da smo svi mi izloženi ogromnom zagađenju vazduha i ne udišemo samo olove već i arsen, i kadmijum, i druge teške metale…. Olovo, kao i svi teški metali, je toksično, kancerogeno, mutageno, teratogeno, što znači da utiče na plod. Posledice izloženosti olovu su teške i dugotrajne, one se prenose kroz generacije jer može doći do promene genetskog materijala – kaže Đorđević.

Da posledice izloženosti olovu, odnosno njegovo gomilanje u organizmu ostaju za ceo život potvrđuje i Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije i profesor na Univerzitetu Singidunum.

– Kao i svaki težak metal, olove se akumulira u organizmu, a kod dece uzrokuje smanjenu inteligenciju, poremećaj pažnje i kasnije tokom života brojne mentalne poremećaje. Posledice ostaju tokom čitavog života – navodi sagovornica Danasa, dodajući i da “hronično izlaganje olovu izaziva slepilo, nesanicu, gubitak sluha, a uz to dovodi i do otkazivanja bubrega i raka”.

Ona objašnjava da teški metali u životnoj sredini predstavljaju veliku opasnost za zdravlje, posebno za osetljive kategorije stanovnika kao što su trudnice i deca.

– Svi teški metali prolaze placentalnu barijeru, utiču na plod tokom rasta i razvoja, a kod dece je uticaj olova četiri-pet puta izraženiji jer se nervni sistem razvija, a zbog male telesne mase, koncentracija teških metala u njihovom telu je veća – dodaje Stanišić.

Otkud olovo u krvi?

Postoje mnogi načini na koji deca i odrasli mogu biti izloženi olovu. Stanišić objašnjava da od teških metala kojima smo izloženi, olovo se izdvaja zbog prisustva u aditivu za gorivo čija je upotreba zabranjena u Srbiji dosta kasnije nego u drugim zemljama.

Kako objašnjava da od kada je 1986. godine zabranjena prodaja olovnog benzina u SAD, nivo olova u krvi stanovnika opao je za 80 odsto.

– Nažalost, olovo se nikad ne gubi i nivo olova u atmosferi i dalje raste zbog industrijskih aktivnosti, topionica i rudnika i današnji čovek ima nekoliko stotina puta veću koncentraciju olova u krvi nego stanovnik istog mesta pre jednog veka”, kaže Stanišić.

U Srbiji toj povišenoj koncentraciji doprinosi više faktora.

– Olovo je prisutno i u uglju, na koji se energetika Srbije oslanja u najvećoj meri, kao i u emisijama iz požara na divljim i nesanitarnim deponijama kojih ima oko 3,000 u Srbiji. Uz sve to, olovo se može naći u površinama koje su farbane pre oko 40 godina, u nekvalitetnim igračkama, kao i starim cevima za vodu. Jedan od izvora olova koje često prećutimo je duvanski dim, zbog koga i pasivni pušači mogu biti izloženi unosu olova – upozorava Stanišić.

Dragana Đorđević takođe skreće pažnju na ugalj, kao dominantan razlog zagađenja, i to ne samo olovom, u Srbiji.

-Zagađenosti doprinose termoelektrane, livnice, čeličane… To možemo dosta dobro videti na primeru Železare u Smederevu. Vazduh je poslednjih mesec-dva dana mnogo bolji u Beogradu. Razlog je taj što je prestalo dopremanje uglja iz Ukrajine u Železaru. A inače zbog pravca vetra svo zagađenje iz Železare stiže do Beograda – kaže sagovornica Danasa.

Koliko košta ugroženo zdravlje?

Prema izveštaju iz Lanseta, olovo je u svetu odgovorno za 900,000 prevremenih smrti godišnje dok ukupno najmanje devet miliona ljudi u svetu umre pre vremena zbog zagađenja, što znači da trovanje životne sredine odnese više života nego bolesti poput HIV, malarije, tuberkuloze zajedno ili zloupotrebe narkotika i alkohola

Uticaj na zdravlje ima i direktne ekonomske posledice pa se tako procenjuje da se godišnje izgubi jedan trilion dolara zbog negativnih posledica izloženosti olova na kognitivne sposobnosti.

Svetlana Stanišić kaže da uprkos ovakvim procenama posmatraju se samo kratkoročni ekonomski interesi.

– Jedan od razloga zašto je problem zagađenja često pod tepihom je ekonomski. Naime, za očekivati je da bi rešavanje problema zagađenja vazduha imalo svoje ekonomske posledice, iako postoje i ekonomski razlozi koji idu u prilog merama za rešavanje problema zagađenja ali se često ne uzimaju u obzir. Na primer, objavljeno je da se od 1970. godine u SAD-u svaki dolar uložen u rešavanje problema zagađenja vazduha vratio 30-struko, odnosno da je investicija od 65 milijardi imala za rezultat dobitak od 1,5 biliona dolara – kaže Stanišić.

Danas

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA