Ne postoji ni jedna određena firma i brend kome bi mogli da damo prednost i sve zavisi od opredeljenja roditelja da li žele apsolutno prirodne proizvode bez rizika od mogućih “štetnih sastojaka”(ovde je fluor najmanje štetan iako se oko njega diže najveća halabuka). Svakako da su i finansijske moućnosti jedan od presudnih faktora.
Najvažnije je da se tačno utvrdi rizik deteta i da se na osnovu njega primene i neophodne paste.
Velika je razlika i da li se već oboljenje zuba razvilo ili nije. Ako je karijes prisutan (posebnom u ranim godinama) samo zubne paste više ne pomažu, već je potrebno korišćenje drugih sredstava i „lekova“ za uklanjanje rizika i podsticanje oporavka zubne gleđi (remineralizacija). Njihovo prepisivanje i kontrolu bi morao da vrši isključivo stomatolog.
Pri svemu tome treba biti obazriv i nezaslepljen fanatizmom i “teorijama zavere” jer, posebno kada je reč o dečijim zubnim pastama ne postoje valjani dokazi da i jedan od do sada korišćenih prirodnih proizvod (fabrički ili iz domaće radinosti) utiče na smanjenje karijesa.
Nesumnjivo naučno dokazane činjenice su:
1. Fluoridi u obliku natrijm fluorida, kalaj-fluorida, organskog (amin) fliorida ili monoflorfosfata mogu da utiču na površinu zubne gleđi sprečavajući razvoj karioznih oštećenja. Floridi u zubnim pastama su i najvažniji uzrok drastičnog smanjenja zastupljenosti karijesa u industrijalizovanim zemljama, i pored toga što se potrošnja šećera nije smanjila.To se događa samo ako su koncentracije fluorida veće od 1000 ppm. Koncentracije fluorida zastupljene u dečjim zubnim pastama(500-700 ppm) su dokazano neefikasne, posebno kod rizične dece. Veća koncentracija fluorida u pastama za decu nosi u sebi, zbog gutanja, opasnost od razvoja fluoroze (jedino dokazano), ali možda i drugih poremećaja (nema dokaza). Danas je većinski stav da se ipak kod dece koriste paste sa većim koncentracijama fluorida ali u mnogo manjoj količini (tračica ili zrno graška), jer je važnije sprečiti karijes od mogućeg razvoja fluoroze.
2. Pored fluorida postoje dokazi(ali ne toliko ubedljivi) o antikariogenom dejstvu supstanci u zubnim pastama poput KSILITOLA (samo ako su u koncentracijama većim od 10%).
3. Za sve ostale supstance prirodne ili veštačke (razni biljni ekstrakti, soda bikarbona i sl.) ne postoje ubedljivi dokazi (što ne znači da ih neće biti u budućnosti) da one mogu da spreče razvoj zubnog kvara. Kod osoba koje ističu pozitivna iskustva verovatno se karijes ne bi razvio i bez njihove primene. Mnogi faktori su tu u igri, a sve je to vezano za individualni rizik.
Drugi problem kod primene zubnih pasta za decu je prisustvo različitih drugih supstanci koje imaju ulogu konzervansa, rastvarača, stabilizatora, boja i sredstvava za penjenje (deterdženti) i poboljšanje ukusa i sl. Postoje kontraverzni nalazi o njihovom mogućem štetnom dejstvu, ali naš je stav da treba odabrati pastu sa što manjim njihovim prisustvom.
Prof.dr Jovan Vojinović
