„Ali moje iskustvo kaže da skoro pola Srbije živi neuredno. Pola Srbije živi stresogeno. Kada pitam mlade, pa i one odrasle kad jedu i kad legnu, dobijem odgovore „zavisi“ i „nema pravila“. Dakle, savremeni čovek teži da živi bez pravila, bez granica, hedonistički. A upravo živeći sebično čovek trpi ogroman stres kojeg često nije svestan. Ali mi smo uplovili u taj prostor stalnog stresa da nam je to postalo skoro normalno. A posledice se gomilaju.“ – kazao je dr Panović.
On kaže da mi zapravo nismo svesni šta je sve stres za dete, od svađa, preko nedostatka sna, pa sve do toga kad dobija sve što poželi na tacni čime ga ne pripremamo na život u kom mu neće sve biti potaman, prenosi Zelena učionica.
„Ono što se kod deteta dešava kao posledica stresa, kada ono oseti da majke nema onda kad treba da zadovolji njegove potrebe, razvija se strah. Kako ona ne dolazi ili produžava to vreme odsutnosti, začinje se taj strah da majka neće doći. Dalje, kada se roditelji svađaju, šta dete pomisli? Naravno, prvo na razvod. Sve su to vrste stresa.“ – objasnio je dr Panović i dodao da ne postoji život bez stresa ali da moramo da naučimo da njim upravljamo.
Kao jedan od najvećih problema savremenog čoveka dr Panović ističe to što je on sve češće žrtva brojnih pritisaka spolja i sebičnosti iznutra, pa zato reaguje uglavnom crno-belo.
„Tako se roditelji ponašaju prema deci, tako im deca kasnije uzvraćaju. A posledice su različite – razvodi, česte svađe, agresiju, bežanje od kuće, sve ovo što danas imamo možemo da podvedemo pod jedan zajednički imenitelj, a to je stres koji nije prevaziđen, već je nagomilan i ostao da eskalira u nekom trenutku. Jedan od ishoda kontinuiranog stresa je i depresija, gde mi nismo stigli da iz sebe izbacimo proživljeno.“ – kazao je dr Panović.
Kako kaže, zadovoljavanje osnovnih bioloških potreba kod deteta u prvim godinama života izuzetno je važno.
„To dete koje je bilo zadovoljavano u onim osnovnim biološkim potrebama, a onda vođeno da kroz zdrav odnos sa sredinom definiše sebe u odnosu prema okolini, a onda vremenom i prema zakonima te sredine, e to dete će razviti jedan obrazac radosti. A radost je najbolji odgovor na stres. A danas se dešava sasvim suprotno od radosti. Frustracija, osujećenje. Zato šaljem poruku svima vama koji imate decu da se preispitate – koliko ste tog dana bili radosni? Koliko ste radosti ponudili drugima? Koliko ste decu vodili putem radosti, a koliko ste ih frustrirali različitim pitanjima? – savetuje dr Vlajko Panović.
On navodi i svima nama poznat primer razgovora sa detetom kada dođe iz škole.
„Većina roditelja postavljaju uvek ista pitanja – šta je bilo u školi? šta ima novo? jesi li odgovarao? I to možda redukuje NAŠ stres i NAŠ strah, ali ne vodi u konstruktivnost. To je ono što deci šalje poruku da je najvažnija škola, a to nije tačno. Još ako se šalje poruka ‘tvoje je samo da učiš’, to je greška. Greška koja će se višestruko kasnije platiti visokom cenom. Roditelji decu treba da nauče da budu ličnosti. Mi danas živimo u vremenu gde je osnovna paradigma imati, a ne biti. Nije sramota imati ako si pošteno zaradio i pomogao drugome. Ali nama se nameće imperativ – imati po svaku cenu. A to je ono što vodi u stres.“ – objasnio je dr Panović.
Komentari 0