Kakve se misli vrzmaju po glavama dece od rođenja do 6. godine

Faze razvoja su neminovne, a da biste znali što možete očekivati od svog deteta, zavisno od njegovog uzrasta, ili na što morate paziti kako bi faza u kojoj se nalazi vaše dete mogla biti dobra predfaza za sve sledeće faze, donosimo vam neke osnove – što možete očekivati i čemu morate posvetiti veću pažnju.

Deca jesu individualna. Ma individualni smo i mi sami, ali svako će dete proći sve te faze. Neko malo pre, neko malo kasnije.

To je znak da oni rastu i roditelji jednostavno moraju shvatiti da, uprkos tome što su još uvek mali, svaka faza i svaki uzrast imaju svoju zakonitost, tokom koje treba znati s čime se deca bore u svakoj od njih. I oni imaju svoje male demone koji ih tište kako postaju svesni života oko sebe.

Bez obzira govorimo li o bebama ili tinejdžerima, ako ćete moći bolje razumeti što se to sve otprilike mota po njihovim malim glavama, lakše ćete, bezbrižnije i opuštenije, moći pomoći im da razumeju svet oko sebe, a prvenstveno sebe.

Donosimo vam stoga tablicu po fazama,  nemojte je uzimati tako strogo kako piše, jer zaista, kod dece nije toliko važna ta određena dob, važno je gledati ih prema njihovom oličnom razvoju pa se tako neke faze definitivno neće poklapati s tablicom.

Ovo je samo okvirni pokazatelj šta očekivati i kakva će poodrška deci trebati od vas.

Od otkrivanja vlastitih ekstremiteta do sazanja kako se njima koristiti.

Ovo je faza u kojoj deca uče najbrže i gotovo svakodnevno otkrivaju nešto novo, što je vidljivo svakom roditelju.

Ipak,  ono što se odvija u bebinoj glavi manje je uočljivo, a to je ovih nekoliko činjenica. Bebe komuniciraju plačem kojim traže ono što im treba – a znajte da nikada ne traže više od onoga što treba. Dakle, bebe ne manipulišu. Oni imaju potrebe, a kako se bliže prvom rođendanu, imaju i sve više strahova. Prvi i najveći javlja se onda kada u svojoj blizini ne vide poznate osobe. Zato vas uvek vole imati na vidiku, iako vam se možda čini da vas ponekad ne primećuju dok su zauzete zurenjem u druge osobe.

O da, bebe jako vole promatrati lica ljudi – sebe u ogledalu, ljude oko sebe i knjigica s nacrtanim ljudima. To je faza kada je očito zurenje i više nego dozvoljeno.

S obzirom na spomenute strahove, u ovoj je fazi jako važno detetu ulivati što više poverenja u stvari i ljude koje bebe sreću. S prvim strahovima pojavljuju se i prvi osećaji potrebe za sigurnošću – i to je u ovom trenutku razvoja jedna od najvažnijih stvari na kojima morate raditi.

Kako bi se beba osećala sigurno, valja uvek biti u blizini, ako su gladni – nahraniti ih, ako su željni pažnje, pomaziti ih, ali to ne znači biti stalno u kontaktu s njima. Tako neće ni upoznati osećaj straha, ali ako ste uvek tu negde, ta će im sigurnost biti vetar u leđa da puni poverenja i samopouzdanja krenu u sledeću istraživačku fazu.

Bebe sada postaju interaktivnije, a sve što rade, rade bez razmišljanja o posledicama. Do te faze jednostavno još nisu došli, ali su zato postali izrazito znatiželjni i definitivno još nisu osvestili pojam deljenja. Zapravo, u ovom  uzrastu su kao mali šefovi – vide samo sebe, samo su oni važni, ne žele podeliti te su prilično posesivni. Neke od prvih reči već sada su im – „moje“ i „ne“ (osim mama i tata), a jedne od najgroznijih riči koje ne žele ni čuti također su „moje“ i „ne“.

U ovoj su fazi već prilično istraživački nastrojeni, a najveći izvor frustracija nije im toliko što nešto ne mogu napraviti, već što ne znaju reći što žele. To je glavni izvor svih njihovih tantruma (to, i kada im kažete ne). Zato znajte da njihov plač u ovom uzrastu nije zato što vas žele ljutiti, već zato što se ne znaju izraziti pa su uglavnom ljuti na sebe.

Kako ne biste stalno hodali za njima i govorili im „ne“, budite mudriji i njihovu pažnju s opasnih i zabranjenih stvari usmerite na ono što smeju dirati i raditi. Podarite im osmeh kada rade nešto dobro i pokudite onda kada rade nešto što nije dobro. Tako se uči, no kako se proces njihovog učenja u ovoj fazi bazira na ponavljanju, ne brinite zbog toga što im za neke stvari morate često pokazivati ne i ne. I ne shvatajte to ozbiljno. Oni možda sve više razumeju što se od njih traži i očekuje, ali da će to napraviti svaki put – to jednostavno zaboravite i ne uzimajte k srcu.

A ovo posebno zapamtite – deca u ovom uzrastu  zaista pokušavaju dati sve od sebe, pa ih zato nežno i s puno strpljenja vodite i učite, i nikako od njih ne očekujte više od onoga što su u mogućnosti dati i napraviti. Oni se svojski trude, a svako vaše nezadovoljstvo taloži se u njima kao torta – sloj ljutnje, sloj teskobe, sloj nemoći.