Otkako je ugledalo setlost dana, vaše dete obožava da je u centru pažnje. Priča, glumata, peva, pleše, dopada mu se da je ispred kamere, publike i u fokusu. Stvoreno je za scenu, to ne mislite više samo vi, već vam to svi govore.
Pravo pitanje se postavlja – kako usmeriti to dete. Lakoverne i lakomislene majke, slobodno se možemo tako izraziti, će uključiti kameru mobilnog telefona i detetove nastupe i “odvale” objaviti na društvenim mrežama (uglavnom je to Instagram). Međutim, prema mišljenju mnogih razvojnih psihologa, ovo može biti itekako kontraproduktivno.
Kao prvo, detetu se imputira da treba da bude zabavno za širu javnost, čime se razvodnjava esencija detinjstva, a to je spontana razigranost i radost. Naviknuto da “glumata” pred kamerom, dete će to početi da čini i u svakodnevnim momentima. Kao drugo, izlažete ga publici koja često nije blagonaklona, čime dolazimo do najlošije nus pojave, a to su maliciozni komentari i kritike. Šta onda činiti?
Gluma za individualce i avanturiste
Glumica Nataša Tapušković vodi školu glume za decu, “Krila za put”. Prema njenim rečima, za decu koja naginju ka glumi je individualno s koliko godina će početi, ali se može reći da je pravi trenutak kada je dete već osetilo školu, upoznalo svoj novi tim, drugare, krenulo da osvaja svoje mesto i prostor unutar te nove zajednice.
– Taj period može biti vrlo intenzivan i napet, a časovi glume mogu u velikoj meri pomoći, u smislu podrške i prepoznavanja baš te detetove posebnosti. Zato smo tu mi koji ih vodimo kroz to zanimljivo putovanje otkrivanja svog prostora, mašte, kreativnosti, slobode.
Tapušković kaže da se časovi glume za decu na temelje na primenjenoj psihologiji i psiho drami, koju deca ne umeju da imenuju, ali autentično prepoznaju kao igru.
– Gluma donosi uzbuđenje koje nosi mogućnost da se postane i pas i mačka, vetar, kiša, da se menjaju uzrasti, raspoloženja, teme, izazovi. Unutar svega toga ne postoje ograničenja, deca mogu da isprobaju sve što do tada nisu smela, ili ih je bilo stid, ili im je neko rekao da to nije lepo i primereno. Zar to nije najkraći put ka osvajanju slobode, ali slobode sopstvenog izraza i prostora, koji je kod svakog deteta drugačiji i poseban, i odvija se različitim tempom i ritmom?
Na časovima glume dete počinje da naslućuje svoje karakteristike i da ih razvija kroz glumačku igru. To jača samopouzdanje i poverenje u stil svoje ličnosti, koji će se uobličiti mnogo kasnije, zaključuje Tapušković i dodaje da bez obzira na detetovo dalje usmerenje u životu, gluma će pomoći da bude hrabrije, smelije, blesavije i autentičnije.
Kako da roditelji prepoznaju muzikalno dete, njegov sluh i talenat?
Vesna Surčulija Radić, profesor klavira, suosnivač i direktor Prve Međunarodne privatne muzičke škole „Eva Music“, kaže da deca koja su nadarena za muziku najčešće će u najmlađem uzrastu imati potrebu da uz muziku plešu, pevaju ili tapšu.
– Dešavaće vam se da na nekom javnom mestu, uz mnoge druge stimulanse, vaše dete počne da se njiše i da vi tek tada primetite da se odnekud čuje muzika. Ono je primetilo odmah. Vrlo verovatno će vam i vaspitačica, a kasnije i učiteljica skrenuti pažnju da razmislite o upisu vašeg deteta u muzičku školu.
Što se sluha tiče, tu dolazimo do jedne vrlo česte zablude. Većina ljudi misli da je sluh presudan za bavljenje muzikom, što donekle jeste tačno. Međutim, ono što je nepoznanica jeste da se sluh razvija celog života. Ono što je urođeno, i na šta možemo vrlo malo ili ni malo da utičemo jeste – ritam. Ukoliko vaše dete nema urođen osećaj za ritam, za njega će muzička škola (naročito stariji razredi) biti teškoća, smatra Surčulija Radić.
-Kada je reč o talentu, reči koju vrlo često koristimo, u užem smislu talenat je najviši nivo predispozicije za bavljenje umetnošću. Ne opterećujte se njime. I deca koja imaju osnovne muzičke predispozicije treba da se bave muzikom kao hobijem zbog mnogih benefita koje bavljenje muzikom donosi.
Kako bavljenje muzikom može da utiče na decu?
Bavljenje muzikom nosi ogromne benefite za dete, možda i najveće kada je reč o vannastavnim aktivnostima. Pri sviranju muzičkog instrumenta aktiviraju se obe hemisfere mozga kao i mali most između njih, koji se kod ljudi koji nikada nisu pokušali da sviraju neki muzički instrument možda nikada ni ne aktivira.
– Dok sviraju, dešava se pravi mali vatromet u mozgu naših mališana. Pored ovoga, deca razvijaju samopouzdanje kroz javne nastupe i spremnija su za usmena izlaganja koja ih čekaju tokom školovanja – zaključuje naša sagovornica.
Modeling za male ekstroverte
Nebojša Grnčarski, direktor i vlasnik modne agencije Select iz svog iskustva tvrdi da u današnje vreme, kada roditelju u trci za golemom egzistencijom ne obraćaju toliko pažnju na decu, ima puno dece koja svoju energiju ne znaju kako da kanališu, čemu se pogrešno daje dijagnoza hiperaktivnosti.
– Roditelj će sigurno primtiti da dete voli da se slika i snima, da je slobodno, da se ne stidi pred drugim ljudima. U tom slučaju, jedna od dobrih aktivnosti za takvo dete je modeling, gde su deca konstantno “pod reflektorima”. Učestvuju na modnim revijama, snimaju reklame, slikaju se i na taj način usmeravaju svoju energiju, rade ono što vole i što im leži. Selectova deca prolaze kroz školu za manekene i modele, učimo ih koreografiju, scenske pokrete i izraz, te su neki od njih postali i glumci. Ako uz sve to imaju i razvijenu estetiku, modeling je pravo rešenje za njih, jer uče i o lepom I pravilnom odevanju, stilu – zaključuje Grnčarski.
Za šta god da se odlučite, bitno je da ispoštujete afinitete svog deteta, jednoglasno se slažu naši sagovornici.
