Kako se nositi s usamljenošću u doba socijalne izolacije?

Sa sve većim brojem ljudi koji su zbog širenja koronavirusa prisiljeni na karantin, samoizolaciju ili socijalno distanciranje, raste rizik od još jedne pretnje po javno zdravlje – od usamljenosti. 

Foto: Pixabay

I dok naučnicima još nije sasvim jasno kako funkcioniše koronavirus, već dugo znaju da socijalna izolovanost i usamljenost uzimaju zdravstveni danak, piše ScienceAlert.

Kod osoba koje se ne osećaju povezano s ostalim ljudima može se razviti depresija i srčana bolest, kognitivne im funkcije postaju slabije, a u krajnjem slučaju  im se skraćuje životni vek. Dugoročni uticaj usamljenosti na zdravlje sličan je pušenju ili gojaznosti.

Američka studija iz jauara ove godine pokazala je da se 79 pripadnika generacije Z, 71 posto milenijalaca i 50 posto baby boomera (rođenih od kraja Drugog svetskog rata do 60-ih godina) oseća usamljeno. Čak i bez koronavirusa koji nas trenutno razdvaja, čini se da većina stanovnika pati od zdravstvenih problema povezanih sa socijalnom izolovanošću.

I premda je izolacija ispravan odgovor na aktualnu pandemiju, treba nam upravo suprotan odgovor na epidemiju usamljenosti.

Pa kako onda kultivirati društvenu dobrobit i izbeći zarazu? 

Očigledan je odgovor – uređaj na kome čitate ovaj članak. Ljudi često krive tehnologiju za širenje usamljenosti ističući da provodimo previše vremena na društvenim medijima umesto da se družimo lično.

Ipak, nedavno sprovedeno istraživanje stručnjaka s Harvarda pokazuje nijansiraniju sliku: važnije je kako koristite društvene mreže od toga koliko ih dugo koristite.

Bez obzira na to jeste li u karantinu, da li radite od kuće ili ste jednostavno oprezni, sada je savršeno vreme za vežbanje korišćenja tehnologije na društveno zdrav način.

Evo nekoliko saveta kako se povezati bez direktnog kontakta: 

Licem-u-lice na daljinu: Ako već nema direktnog kontakta, druga najbolja stvar je videorazgovor jer se tako vide izrazi lica, govor tela i ostala neverbalna komunikacija važna za povezivanje.

Ljubaznost za minut: Dobijanje brojnih lajkova na vašu objavu na društvenoj mreži može biti kao injekcija dopamina, ali primanje direktne ili e-mail poruke s iskrenim komplimentom ili zahvalnošću lično i izaziva dugotrajniji dobar osećaj. A pritom oduzima vrlo malo vremena. Pošaljite koju ljubaznu reč jer u ovakvim vremenima svima nam je potrebno malo više ljubaznosti.

Negujte svoju zajednicu: Temelj svake veze je nešto zajedničko. Štogod vas zanimalo, na internetu negde postoji zajednica koja deli iste interese. Povežite se, iskoristite mrežu da se uključite u stvari do kojih vam je stalo.

Produbite ili proširite odnose: U osnovi dva su načina za prevladavanje usamljenosti – negovanje postojećih veza ili stvaranje novih. Iskoristite priliku i produbite odnose s nekim koga već poznajete ili pokušajte stupiti u kontakt s nekim koga biste želeli upoznati.

Iskoristite društvene platforme: Sve je više aplikacija i društvenih platformi koje su stvorene za to da nam pomognu u optimizovanju internetskih interakcija s onima koji su nam dragi.

Širenje koronavirusa podseća nas na to da ljudske veze mogu širiti bolesti. Ali jednako tako mogu i promovisati  boljitak.

Ovu situaciju treba iskoristiti da se prepozna važnost međuljudskih odnosa za naše zdravlje i da se prednosti društvenih mreža iskoriste za socijalnu dobrobit.

Index

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA