Na pitanje: Šta ste danas radili u školi? mnoga deca odgovaraju: Ništa. Kako bi započeli razgovor, potrebna su različita pitanja i načini. Ako izaberemo pravi način, suočićemo se s bujicom reči, dugačkim i artikulisanim pripovedanjem koje je potrebno za uspostavljanje odnosa zasnovanog na poverenju i za upoznavanje s poteškoćama i problemima iz školskoga života dece, što nam omogućava da se pravovremeno uključimo. To ćemo postići na sledeće načine.

Obratimo pažnju na sopstvena pitanja

Prvenstveno, preispitajte sopstvenu savest. Koliko puta postavljamo pitanja više iz navike nego zbog stvarnog interesovanja? Nije da nas ne zanima kako su deca provela dan; često nam se bezbroj drugih stvari mota po glavi pa sve radimo automatski, uključujući i pitanja postavljena deci o tome šta se danas dogodilo u školi. Deca primećuju osećanja značajno više nego odrasli. Ukoliko u postavljenom pitanju ne osete dovoljno pažnje, njihov odgovor će takođe biti neodređen. Preporučuje se zato da se razgovor o danu provedenom u školi odloži i popričati s detetom tek kada rešimo sve važne obaveze jer tako ćemo mu se moći zaista posvetiti; ono će osetiti našu spremnost i biće otvorenije za razgovor.

Uzmimo potrebno vreme

Uvek negde žurimo zaokupljeni brojnim obavezama i mislima; čini se kao da nikada nemamo dovoljno vremena. Kako bismo razmenili dve-tri reči s detetom, potreban je trenutak smirenosti i spremnosti. Ako sebi ne možete dopustiti da zajedno sednete na kauč, na primer pola sata, možda se možete posvetiti detetu dok pripremate večeru. Pozovite ga neka sedne u kuhinju, a poslovi poput pranja povrća za salatu ili čekanje da voda proključa sigurno ne zahtevaju veliko zalaganje i dopuštaju da usmerimo pažnju na detetovo izlaganje.

Započnimo razgovor, ali nemojmo ispitivati

Šta ste danas radili u školi?, pitanje je koje ostavlja utisak ispitivanja i detetu se verovatno baš neće svideti. Ako sami pokušate ispričati kako ste proveli dan, ono će nam sigurno odgovoriti tako što će pričati o svom danu u školi. Cilj razgovora nije prikupljati informacije kako provodi vreme kad nije u krugu porodice, kao da ga želimo kontrolisati, već razmenjivati dnevne doživljaje.