Foto: Canva
Šta je uzrok autizma?
Pre pedesetak godina smatralo se da autizam uzrokuje neadekvatna nega od strane roditelja. Ispostavilo se da je to mišljenje pogrešno. Savremena medicinska istraživanja ukazuju na jasne biološke uzroke autizma i to znači da roditelji više ne treba da krive sebe. Biološki uzročnici uključuju genetske faktore, virusne infekcije, komplikacije tokom trudnoće i porodjaja koje mogu izazvati suptilna moždana oštećenja. Ćesto je udružen sa znacima neurološkog oštećenja, mentalnom retardacijom i odredjenim patološkim stanjima (npr. Epilepsija). Činjenica da se autizam podjednako često otkriva u različitim kulturama ukazuje da su socijalni faktori malo verovatni kao uzročnici poremećaja.
Da li deca sa autizmom potiču iz odredjenih socijalnih slojeva?
Istraživanja su pokazala da se ovaj poremećaj podjednako često sreće u svim socijalnim slojevima. Isto tako, javlja se i u svim kulturama. Podaci o učestalosti poremećaja iz različitih zemalja ukazuju na to da se kod 2-4 deteta na 10.000 stanovnika razvije autizam, a od toga 3-4 dečaka na jednu devojčicu.
Da li deca sa autizmom imaju normalnu inteligenciju?
Dosta je rašireno mišljenje da deca sa autizmom imaju normalnu inteligenciju. Medjutim, činjenica je da kada se primene testovi inteligencije, otprilike dve trećine dobijaju rezultate ispod nivoa proseka.
Kako se postavlja dijagnoza?
Autizam je bihejvioralni sindrom, što znači da postoji skup abnormalnih oblika ponašanja. Dijagnoza autizma se postavlja samo onda kada postoji skup od tri ključna tipa ponašanja:
- Abnormalni socijalni odnosi i socijalni razvoj
- Nesposobnost razvijanja normalne komunikacije
- Interesovanja i aktivnosti deteta su oskudni i ponavljajući
Da bi se postavila dijagnoza , neophodno je da se sva tri simptoma javljaju zajedno, i to do 36. meseca života.
Kako prepoznati znake autističnog poremećaja?
Kod prepoznavanja autizma najznačajniji alarmni signal je nesposobnost uspostavljanja socijalnih odnosa sa drugim ljudima. Takvo ponašanje se opisuje rečima „Izgledalo je da se zavlači u svoju školjku i da živi sam u sebi“ ili „Kada bi ušao u sobu, uopšte nije primećivao ljude i odmah bi prilazio objektima…“ Izostanak kontakta pogledom, ponašanje prema ljudima kao da su predmeti, odustvo ponašanja uskladjenog sa kulturnim normama, osustvo razumevanja osećanja drugih i reagovanje na promenu rutine su karakteristični znaci autističnog poremećaja.
Osim navedenih teškoća u socijalnim odnosima, teškoće sa jezikom predstavljaju drugu veliku grupu promblema. To su abnormalnosti govora tipa eholalije (reči ili fraze koje dete ponavlja neposredno pošto ih je čulo), metaforičnog govora, spajanja ili reči u novu reč.
Treće područje koje omogućava rano prepoznavanje autizma jeste odsustvo maštovitosti, koje je vezano sa opsesivnim ponašanjem. Ova repetitivna ponašanja su upadljiva, rigidna i perseverirajuća.
Problemi razvoja socijalnog ponašanja, komunikacije i fleksibilnog mišljenja su prepoznatljivi znaci koji predstavljaju alarm roditeljima. Timsku procenu deteta u specijalizovanim ustanovama vrši tim stručnih lica – dečji psihijatar, neurolog, logoped, psiholog i otorinolaringolog, nakon čega se odredjuju smernice tretmana i lečenja.
Postovani, imam kcer 14 godina staru. Zivimo u Engleskoj, gdje se je ona rodila i gdje je krenula u vrtic sa 9 mjeseci. Kasno je pocela govoriti i ja sam to pripisivala cinjenici da uci 2 jezika. Kasno je naucila koristiti pribor za jelo. Bila je pasivna i mirna kad je bila mala. Druzila se je s djecom i imala je socijalni zivot u osnovnoj skoli. U skoli je bila jako mirna i poslusna a kod kuce zlocesta i neposlusna. Nakon tranzicije u srednju skolu, 7. razred nastupio je niz problema, konstantno bjezanje sa nastave i sto je najgore samoozljedjivanje koje je trajalo bar 2 godine. U posljednjih 5 mjeseci nije bila u skoli. Vidjala je psihologe, socijalne radnike, razne strucnjake koji joj apsolutno nista nisu pomogli. Prije godinu dana ja sam pocela proucavati autizam i shvatila sam da ona to ima. Rekla sam im sta mislim i oni su je stavili na listu cekanja. To cekanje ce trajati jos 5 mjeseci. Ona ima socijalnu fobiju i uopce ne izlazi iz kuce. Zna provesti 5 dana u krevetu. Jedino zeli ici kod zubara i u Hrvatsku na godisnji odmor. Ja sam jako zabrinuta. Mislim da je i moj muz isto visoko funkcionalni autist kao i njegov brat i otac. Osjecam se sama u cijeloj toj prici i na znam da li da cekam toliko dugo ili da idem privatno. Moje misljenje je ASD/PDA. Mislite li da sam u pravu? Najljepse zahvaljujem
Mislim da ŠTO PRE treba napraviti pravu procenu i da nije dobro da se čeka 5 meseci. Ako nema druge mogućnosti – obavite to privatno, detetu se MOŽE pomoći, a odlaganje naprosto NE pomaže.
Postovani,imam bebu 11meseci,u poslednje vreme jako brinem,ne odaziva se na ime,kad mu pevam neku pesmicu on se okrene i gleda me a kada ga zovemo nista,kad neko dodje on ga ne primecuje ne zanima ga,igra se igrackicama,smeje se kada se igramo igru skrivanja,voli crtane filmove da gleda,prica mama,baba,gaga,aaa,eed tako to.sta vi mislite?hvala unapred
Mislim da je naprosto prerano da se napravi prava procena!
Poštovani, imam djevojčicu 26 mjeseci, govori samo par riječi, mama, baba, vidi ali iz crtica ponovi cijelu rečenicu. Ne uspostavlja baš uvijek kontakt očima, ignorise kada joj tražim da mi da neku igračku, kada nešto želi vuče me za ruku da joj dam. Slabo se odaziva na ime, rijetko. Voli djecu, voli ići u park igrati se u pijesku, voli voditi djecu za ruku.
Treba obaviti pregled logopeda – to je pravi način da se dete proceni!
Poštovani,
Roditelj sam dečaka od 22 meseca. Nije progovorio. Zna da kaže mama, tata, tatica, baba, dida (ne deda) uglavnom kada tražimo da ponovi te reči. Po ceo dan brblja nekim svojim je jezikom, zna da pevuši svoje omiljene pesmice, melodiju pogađa ali reči su izmišljene… Voli da igra uz pesmice, često imitira odrasle, pogotovo kad pričamo telefonom. Veseo je, smeje se, vrlo je aktivan, voli kad nam dođu gosti, naročito babe i dede.
Voli da ide u vrtić, ima apetit, kad nešto želi pokazuje prstom i ispušta zvuke, kad hoće da se igramo vuče nas za ruku. Ne zna da se igra sa igračkama, ili mu brzo dosade. Obožava kutije, svih veličina, ključeve, prepoznaje naš auto na parkingu, voli da se vozi u njemu….
Nema koncetraciju kad mu čitamo ili pokazujemo slikovnicu, bolje rečeno uopšte nas ne sluša. Inače, odaziva se na ime, ali samo kad hoće…. razume kad mu kažemo ne, ali nas uglavnom ne sluša!
Ja nevidim problem, ali na poslednjoj kontroli pedijatar nam je rekao da ga ne brine što je često bolešljiv zbog kolektiva, već zato što još uvek nije progovorio. Na odgovor moje žene da i ja nisam progovorio do treće godine, pedijatar nam je rekao da ima čudan pogled, i da ga pratimo u narednom periodu.
Da li imamo razloga za brigu?
Hvala unapred…
Mislim da treba pratiti razvoj govora, a ako u narednih par meseci NEMA napretka – da se obavi pregled logopeda.
Postovana ! Moje djete ima 8 godina…kasno je progovorio oko tri god.jer je dvojezican pa sam mislla da je zbog toga.Sada ide u drugi razred pa mi je uciteljica skrenila paznju da jedan dan kad im se obratla da izvade knjige i citaju a kao on nista kao da je nije razumjo,kao da je bio odsutan sa mislima pa me zanima da li je to mogao biti umor ili nesto drugo.Primjetila sam da je malo ljen voli da sjedi ali kad dodju drugovi po njeg tad odma ide vani sa puno energije. Voli da se jako druzi iako je po prirodi mran ,imamo dobar kontakt ocima,znatizeljan je , i jako osjecajan.Isto tako sam u zadnje vrijeme prmjetila da nevoli da mu se suprostavljas,ne voli kad ga ispravljas ,ljuti se za svaku sitnicu,kao sta mi ti govoris ja to znam iako ne zna npr.nesto oko zadace.Kad mu objasnjavam moram dva tri puta ponovit da bi svatio kao da se pravi da on to zna pa nece da slusa.Sto se tice jezika bolje mu ide Norveski a nas sve razumije ali slabije price.Zanima me da li je to autizam? ..trazim na internetu i jako sam zabrinuta.Veliko vam hvala!
Bez procene psihologa je naprosto nemoguće dati odgovor za Vaše pitanje.
Ipak, po ovome što ste naveli se NE čini da dete ima autizam.