Kako okruženje utiče na senzornu integraciju kod beba i male dece

Iz perspektive senzorne integracije okruženje, prostor u kome deca borave, predmeti koji ih okružuju posmatramo kao izvor senzornih informacija koje su podjednako umirujući i pobuđujući.

Foto> Pixabay

Na primer, prirodno svetlo i materijali koji apsorbuju zvuk u prostoru u kome borave deca, pomažu maloj deci u organizaciji senzornih stimulansa. Nasuprot tome jako veštačko svetlo, bučna i haotična atmosfera koja puno pobuđuje dovodi do disorganizacije. Visoka pobuđenost pravi teškoće u fokusiranju pažnje kod većine male dece.

Bebe i mala deca koja imaju senzorno-integrativne poteškoće da budu usmerena na održanje senzacija samo jednog modaliteta u određeno vreme. Ako dođe do kombinovanja dva ili više senzorna modaliteta, mogu da se jave teškoće u organizaciji ponašanja. Kada se auditivni stimulans kombinuje sa vizuelnim, beba može da postane prestimulisana i nesposobna za glavnu pažnju.

Pored fizičkog, tu je i socijalno okruženje roditelji, deca I drugi odrasli što uključuje interakciju sa njima što u velikoj meri utiče na senzornu integraciju. Svi oni koji dolaze u kontakt sa bebom i malim detetom su glavni izvor senzornih informacija.

Fizičko i socijalno okruženje

Osećajan odrasli može da daje sigurnost blagim osmehom i čvrstim pritiskom (davanjem propriocepcije) dok drži bebu u naručju. Dete može da odgovori na to dobrom organizacijom ponašanja, da ima optimalnu pobuđenost, fokusiranu pažnju, stupanjem u interakciju pokaže da mu je prijatno I ima primerenu aktivnost.

Neko drugi može detetu da priđe sa više buke, da ima prejak dodir i da dete bude prestimulisano što će odmah dovesti do njegove disregulacije.

Deca koja imaju teškoće u organizaciji senzacija iz sopstvenog tela ali i okoline razvijaju karakteristične obrasce ponašanja koji mogu da ometaju njihovu sposobnost da istražuju i da stupaju u interakcije sa drugima na primeren način.

Značaj dodira

Taktilni sistem se razvija još u materici i novorođenče može odmah da prepozna neke telesne dodire i odgovori refleksnim pokretima. Ovo su urođene reakcije ali senzorni doživljaji moraju da se integrišu da bi se refleks pojavio na smislen i svrsishodan način. U najranijem uzrastu dodir je važan izvor emocionalnog zadovoljstva.

Koža je granica našeg „ja“, tako je taktilna obrada za bebu prvi izvor sigurnosti. Čak i ako majka grli i mazi svoju bebu, podražaj neće zadovoljit detetovu potrebu ako slaba senzorna integracija ometa obradu osećaja dodira. Ako je taj prvi dodir nepotpun, biće teže stvoriti emocionalnu privrženost u životu kasnije.

Pomaganjem bebi da se smiri, beba uči da sama upravlja svojim ponašanjem  dok majka već tada radi na koncentraciji i budnosti deteta. Ako je iz bilo kog razloga odnos majka-dete narušen, dolazi do disfunkcije, majka će biti ili previše uključena ili isključena.

Rano prepoznavanje teškoća u senzornoj integraciji

Kroz igru dete prima senzorne informacije iz svog tela i iz prostora u kome se nalazi što je važno za fizički i emocionalni razvoj. Pri tom  se dete „zabavlja“, uživa u onome što radi. Ukoliko postane previše uzbuđeno, tužno, agresivno, moguće je da to dolazi iz neke teškoće u senzomotornoj obradi.

Problemi senzorne disfunkcije uoče tek kada se ispolje u poteškoćama u učenju. Rano prepoznavanje pomaže roditeljima da sagledaju problem iz pravog ugla i time pomognu detetu da razvije optimalne procese senzorne integracije.

Cilj senzorno-integrativnih intervencija je uspostavljanje dobrog balansa između senzornih zahteva koji dolaze iz fizičkog i socijalnog okruženja i detetovih resursa kojima ono može da odgovori i prevaziđe takve zahteve kako bi steklo bolje adaptivno ponašanje.

Dobro okruženje nije lišeno izazova (protektovano), to su situacije optimalnih izazova koje podstiču proces učenja i celokupan razvoj.

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

SI pedagog, SI Baby terapeut

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA