Kako je virus uspeo da posvađa najbolje prijatelje?

Zoran Milivojević objašnjava zašto ljudi traže svoje pleme istomišljenika

Gotovo u istom trenutku sa pojavom kovida-19, pojavile su se i podele među ljudima vezane za odnos prema njemu. Virus je imao dovoljno vremena da dovede do ozbiljnih podela i formiranja tabora “za” i “protiv”. Tako su se prijateljski, kolegijalni, ali i porodični odnosi narušavali, čak i prekidali, zbog razlika u mišljenju.

– Glavno objašnjenje je u našoj isključivosti, nedostatku tolerancije i veoma niskoj kulturi dijaloga. U civilizovanom društvu postoji razlika između osobe i uverenja koje ona zastupa. Kada ova razlika ne postoji, tada se osoba izjednačava sa nekim njenim uverenjem. Prema tome, ako neko smatra da je tuđe uverenje glupo ili primitivno, za njega je zapravo druga osoba glupa i primitivna – kaže Zoran Milivojević, psihoterapeut.

Prijatelj izdajnik
Tako se dolazi do konflikata i preziranja onog ko misli drukčije. Kada su prijatelji u pitanju, “naši” za koje se otkrije da su zapravo “njihovi”, tada se pojavljuje elemenat izdaje i razočaranja. Zato može doći do otpisivanja druge osobe i njenog “brisanja”.

Vakcina ili ne? Maska – da ili ne?
Da li je moguće da se nečija odluka da li će se vakcinisati ili ne, nositi masku ili ne, verovati u virus ili ne, tako snažno prenese na lični plan?

Sa prijateljem je prijatno, ako nije prijatno onda…
– Očigledno je moguće. Sve bi to trebalo sagledavati kroz različite vrednosti koje ove grupe zastupaju. Prijatelji su oni sa kojima je prijatno. To znači da sa njima može da nam bude prijatno samo ako delimo neke osnovne životne vrednosti. A kada se pojave razlike oko visokih vrednosti, tada postaje neprijatno, i menja se slika o osobi – ističe Milivojević.

Koliko je po društvo, a i generalno, opasno raslojavanje ljudi na one koji, recimo, idu u kafiće i na putovanja, i one koji izbegavaju sve kontakte, osim neophodnih?

Ne mogu svi da misle isto, ali moraju da se poštuju.
– U društvu često dolazi do raslojavanja, zato što je nemoguće da grupa od više miliona ljudi istovetno misli o nekoj važnoj stvari. Ali postoje raslojavanja koja su prihvatljiva i ona koja nisu, već su destruktivna po društveno tkivo. Razlika je u tome da li između dve grupe ljudi koji misle različito postoji prijateljski ili neprijateljski odnos. U prijateljskim raslojavanjima postoji poštovanje prava druge grupe da misli različito, kao i tolerancija, ili trpeljivost – objašnjava Milivojević.

Oni koji ne veruju u zvanični narativ oko virusa, veruju u teorije zavere?
– Lično koristim reč teorije, zato što ne možemo znati šta je tačna istina, i zato su u pitanju verovanja u oba slučaja. Pripadnici ove grupe veruju da se iza epidemije kriju neki drugi motivi, i da su zato oni koji veruju u zvaničnu verziju istine zapravo poslušnici, “brnjičari” koji se pokoravaju Velikom Bratu, i doprinose gušenju građanskih prava i sloboda. Svaka od ovih grupa misli da im ona druga ugrožava najvažnije vrednosti. Prvi misle da im drugi ugrožavaju “zdravlje i preživljavanje”, a drugi da im prvi ugrožavaju “slobodu i integritet”. A kada su visoke vrednosti u pitanju, tada se i pojavljuju veoma intenzivne emocije, tačnije strasti, pa i ostrašćenost. Zato je najbolje izbegavati ovakve razgovore, naročito pokušaje ubeđivanja.

Na koji način možemo da prepoznamo kod sebe ostrašćenost i svesno je izbegnemo?

Najteže je prepoznati svoju ostrašćenost
– Najteže se prepoznaje ostrašćenost kod sebe, a veoma lako kod drugih. LJudi kažu: “Iznervirao me je, morao sam da reagujem”, čime svoju ostrašćenost pravdaju postojanjem tuđe. Biti ostrašćen zapravo znači biti ponesen strašću, veoma snažnom emocijom. A kada ljudi osećaju veoma snažne emocije, tada ne razmišljaju dobro, jer upravo ta emocija utiče da razmišljaju fokusirajući se na nešto ograničeno, pri čemu gube iz vida širu, ali i dublju sliku problema. Ono što nam zaista treba u ovim trenucima jeste mudrost, sposobnost sagledavanja i širine i dubine – zaključuje Milivojević.

Novosti

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA