Kako i kada su nastala prva kolica, cucla …

Da li znate kako su nekada izgledale osnovne potrepštine za decu, kao , što su dečja kolica , cucle , mlečne formule , jednokratne pelene , auto sedišta…Danas ih koristi svaki roditelj , ali jeste li se ikad zapitali kako je to što se danas uzima ” pod normalno ” izgledalo na samom početku?

1. Kolica

Prva dečja kolica , poznata i kao kolica za bebe , konstruisana su davne 1733. godine od strane arhitekte Vill Kenta , a trebale su služiti za zabavu deci Vojvode od Devonshirea . Kolica za bebe sastojala su se od košare ispletene od pruća koja je bila smeštena na ukrašeni drveni okvir sa četiri točka , a mogla su se upregnuti i vući ponijem , kozom ili psom . Novitet se strašno dopao engleskoj eliti koja je sa mnogim inovatorima stvarala nove modele kolica sa različitim dizajnom .

Sledeća velika promena koja se dogodila na razvoju kolica bila je zaprega sa dve ručke , tako da je umesto životinje odrasla osoba vukla kolica . Kasnije , nakon što je mnogo dece popadalo iz košare , šipka je smeštena između ručki koja je dozvoljavala odraslima da upravljaju korpom , a time imaju i veći nadzor nad mališanima . Jedna od promena na dizajnu je zaobišla zakon ; naime , bilo je ilegalno upravljati vozilom sa četiri točka – peške . Nakon što su mnoge mame i dadilje dobile kazne i upozorenja zbog guranja kolica , proizvođači su počeli proizvoditi kolica na dva ili tri točka .

Dečja kolica dobijaju na popularnosti nakon Prvog svetskog rata , zahvaljujući postratnom bebi boom-u, ali i sve većem korišćenju plastike u proizvodnji . Plastika zamenjuje skupo drvo i korpe od pruća te se koriste spojnice od hromiranog metala , što je značilo i znatno spuštanje cena . Mnoge promene uvedene su i u dizajnu , poput dubljih košara , užih točkova , ručnih kočnica i uopšteno smanjena je visina kolica .

U 1940 – im godinama prošlog veka predstavljena su kolica na guranje , preteča današnjim kolicima , iako mnogo veća od današnjih . Sledeći  veliki preokret u dizajnu i razvoju dogodio se 1965. godine kad je engleski aeronautički inženjer Oven Maclaren saslušao žalbe svoje ćerke koja s kolicima nije mogla u avion . Iskoristivši svoje znanje , Mclaren je dizajnirao kolica od laganog aluminijuma koja su se mogla sklopiti kada nisu bila u upotrebi . Takozvana ” kolica kišobran ” postala su veliki hit i popularna su i danas .

Sledeća velika promena u dizajnu dogodila se 1984. , kada je Phil Baechler pokušao trčati zajedno sa svojim tek novorođenim sinom koji je bio u kolicima . Shvatio je kako su neprilagođena za trčanje i kako se odmah zaustavljaju kada dođu u dodir s travom ili peskom . Počeo je eksprementirati sa aluminijumskim cevima i točkovima bicikla i nakon nekog vremena došao do kolica sa tri točka , popularno nazvanim ” babi jogger ” koja su se rekordno brzo rasprodala po ceni od $ 200 po komadu .

2. Bebi monitor

Podstaknut paranojom nakon poznate otmice bebe Lindbergh 1932. , Judžin F. McDonald , Jr , direktor General eletrica , zatražio je od svojih inženjera da nađu način kako bi mogao slušati što se dešava u sobi njegove novorođene ćerke . Novi izum , nazvan ” Radio sestra ” , izumljen je 1937. godine i sastojao se od dva dela : ” slušalačkog uha ” koje se nalazilo kraj krevetića deteta i služilo je kao predajnik i tzv . ” Radio sestre ” , prijemnika , koji je stajao na noćnom ormariću ili visio iznad uzglavlja .

Za razliku od današnjih monitora , signal se od ” uha ” do ” sestre ” nije provodio vazduhom već je bio odašiljane putem kućne električne mreže . Dakako , sistem nije uvek funkcionisao savršeno , već bi se ponekad pokupili i signali iz susedstva , a u korist mu nije išla ni cena koja je bila previsoka za prosečna domaćinstva . Bebi monitor kakvog poznajemo danas morao je pričekati još 50 godina do punog razvoja i vremena kad bežični telefoni u potpunosti dolaze u upotrebu 1980- ih godina prošlog veka .

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA