Foto: Flickr
Taktika kojom disciplinujete dvogodišnjaka neće funkcionisati kod desetogodišnjaka. Mnogi će se roditelji naći u iskušenju da iskoriste kazne kao rešenje za sve uzraste, ali postoje i druge jednostavnije i plodonosnije strategije disciplinovanja, koje preporučuju pedijatri.
Od prve do druge godine
Deca od prve do druge godine vole da istražuju svet oko sebe, zato ih pustite da rade upravo to. Samo budite sigurni da dete nikada ne bude samo i da ga nadgledate, kako ne bi povredilo sebe ili druge.
IZBEGAVAJTE:
– „pauze od deteta“, mala deca su vrlo osetljiva na strah od napuštanja
– vikanje, ne bi trebala iskusiti osećaj da nisu voljena
– zabrane i duga objašnjenja, njihov se jezik još uvijek razvija i nisu dovoljno stari da bi ih mogli razumeti i reagovati
POKUŠAJTE:
– odmaknite dete od izvora potencijalne štete, bilo da je reč o aktivnosti ili predmetu, i naredite sa čvrstim „NE“. Možete dodati i jasnije objašnjenje, poput „NE, vruće je“.
– preusmerite detetovu pažnju na neki drugi objekat
– budite u blizini deteta kako biste bili sigurni da neće stvoriti osećaj da je nevoljeno i nezaštićeno, a usput tako izbegnite nastanak potencijalne štete
Od druge do treće godine
Deca uzrastu od druge do treće godine počinju da budu svesna sebe u odnosu na druge i ovde je važno da ih naučite kako ipak postoje ograničenja. To dovodi do frustracije i ljutnji.
IZBEGAVAJTE:
– zabrane
– ignorisanje deteta pod pretpostavkom da će se uskoro samo iskontrolisati jer to se neće dogoditi
– udaranje po guzi
POKUŠAJTE:
– nemojte izgubiti kontrolu. Pokušajte da se saosećate sa detetom i ne pokazujte frustracije.
– pomerite dete sa mesta gde se frustracija dogodila
– umirite ga tako da ga držite i pitajte zašto se tako ponaša. Možda je uplašeno, pod stresom ili umorno.
– objasnite situaciju mirno i jasno. Zatim ga utešite i pokažite mu primer odgovarajućeg ponašanja.
Od treće do pete godine
Deca vrtićkog uzrasta su naučila da postoje ograničenja, ali još uvek im je potrebna pomoć da prihvate pravila i razviju zdrave sudove.
IZBEGAVAJTE:
– predavanja i duge razgovore koji neće imati uticaja na detetovo ponašanje i čak bi mogli biti kontraproduktivni
– pretnje detetu bez posledica. To će ga samo naučiti da pravila zapravo ništa ne znače.
POKUŠAJTE:
– uspostavljanje i dosledno izvršavanje pravila. Dete je dovoljno staro da ih može razumeti i slediti.
– dajte detetu neki smer kako biste mu pokazali odgovarajuće ponašanje
– koristite pauzu ako dete nema kontrolu. Broj minuta trebao bi biti jednak uzrastu deteta, a najviše 5 minuta
– edukujte ga tako da oseti logične posledice lošeg ponašanja
– sprečite nepoželjno ponašanje komplimentiranjem dobrog ponašanja. To će ohrabriti dete ovog uzrasta jer ono želi da dobije tuđe odobrenje.
Od šeste do dvanaeste godine
U ovom uzrastu deca će dobiti sve veću autonomiju, što bi možda želela potvrditi pred roditeljima i započeti sukob. Sada mogu odabrati svoje prijatelje i interese, ali roditelji i dalje imaju kontrolu nad važnim odlukama jer deca u uzrastu od šeste do dvanaeste godine ne analiziraju uvek svoje odluke temeljno kao odrasli.
IZBEGAVAJTE:
– određivanje nerealnih kazni za loše ponašanje. Ako se desetogodišnjaku odredi kazna da je bez konzole mesec dana, veroatno se to neće ispuniti.
– ponižavati i postideti dete zbog njegovog neprihvatljivog ponašanja pred drugim ljudima. Potreban mu je dobar uzor.
– razgovarajte s detetom o incidentu, dok ga pokušavate disciplinovati. U suprotnom, vaš autoritet će biti pregažen.
POKUŠAJTE
– razuman razgovor bez osuđivanja
– razumevanje ponašanja primereno uzrastu. Ako šestogodišnja devojčica maše nogama dok sedi, setite se da je ona samo šestogodišnjakinja.
– uspostavljanje i poštovanje kućnih pravila. Uvek. To će potvrditi vaš autoritet.
– uklanjanje ili odgađanje privilegija poput igračaka i deserta. Zapamtite, budite realni.
– prepustite da logične posledice lošeg ponašanja utiču na dete
Od trinaeste do osamnaeste
Adolescenti su poznati po tome da prkose roditeljskim vrednostima i pravilima. Pokušavaju pronaći sopstveni osećaj i potvrditi svoju individualnost, tako da se malo distanciraju od roditelja i imaju tendenciju da reaguju impulsivno. Tako započinje doba teških sukoba između dece i roditelja.
IZBEGAVAJTE:
– omalovažavanje adolescenata, posebno pred strancima i njihovim vršnjacima
– predavanja. Budite jasni s porukom koju želite poslati, poput: „Rekao sam ti.“
POKUŠAJTE:
– postavljanje pravila prema njihovom uzrastu na nekritičan način. Ključno je da ih se pridržavate.
– dopuštanje prirodnih posledica njihovog nedoličnog ponašanja. Držite se nekonfrontacijskog stava. Ako su fudbalskom loptom razbili prozor, neka to plate svojim džeparcem.
– pregovarajte o jednostavnim stvarima i odlukama s tinejdžerom jer mu to daje osećaj nezavisnosti i učestvovanja u odluci
– budite pristupačni. Mnogi tinejdžeri traže i žele roditeljsko usmeravanje za svoje ponašanje.
Komentari 0