Samim tim što je došlo do obustave odlaska u vrtić, na nastavu i što su izlasci iz kuće svedeni na minimum, i deci je jasno da se nešto nesvakidašnje dešava. Jedna od osnovnih roditeljskih funkcija jeste briga i zaštita dece. Različite informacije do kojih dolazimo putem medija, od kojih su mnoge netačne pa čak i imaju cilj da provociraju paniku, dolaze i do dece. Stoga, osim od izlaganja rizičnim kontaktima potrebno je zaštititi ih i od prekomernog straha i brige. U nastavku teksta pročitajte kako im u tome možete pomoći.
Objasnite detetu trenutnu situaciju na što razumljiviji način. Nemojte polaziti od toga da dete ne razume šta se dešava, da ne treba da ga opterećujete i da treba da ga zaštitite od bilo kakvih informacija. Deca i od 3-4 godine mogu da naslute da nešto nije u redu, kao i da prepoznaju vaša osećanja – tugu, strah, zabrinutost, potištenost. Stoga, pružite im prave informacije i prilagodite ih njihovom uzrastu – što su deca manja, to više slikovitih metafora treba koristiti (možete i crtati) kako biste im objasnili šta su virusi, kako se prenose, šta izazivaju u telu. Pitajte ih kako se osećaju.
Objasnite im zašto je trenutno izolacija neophodna. S obzirom na to da je i proleće na pragu, svima nam izolacija teško pada. Međutim, lakše ćemo je podneti kada je shvatimo i prihvatimo kao deo samodiscipline, empatije i odgovornosti prema starijim osobama. Tako i detetu objasnite – da ono ne spada u kategoriju koja je životno ugrožena, da će, i ako se razboli kroz to proći kao i kroz prethodne prehlade, ali i da ne znajući može da bude nosilac virusa koji dalje može preneti bakama i dekama, a koji kod njih može stvoriti ozbiljnije zdravstvene probleme.
Ograničite izlaganje informacijama iz medija. Ukoliko primetite da dete postaje jako uznemireno dok gleda vesti ili čita članke o trenutnoj situaciji, ograničite vreme koje provodi izlažući se istim. Najbolje bi bilo da, recimo, samo jednom do dva puta dnevno svi zajedno gledate zvanične vesti i saopštenja, zatim da zajedno prokomentarišete dobijene informacije i date obrazloženja detetu za ono što ga brine. Takođe, trudite se da corona virus ne bude jedina tema o kojoj ćete razgovarati.
Održavanje rutine. Trudite se da motivišete dete da što više održava svoju postojeću rutinu – da ustaje ujutru kao da ide u školu i da ispoštuje školske obaveze za svaki predmet koje dobija od nastavnika (najbolje u ono vreme kad bi inače bilo u školi). To će sprečiti i da se izgubi radna navika, te da se dete ulenji i teško prilagodi obavezama kada ponovo krene u školu. Kada je lepo vreme, može recimo učiti na terasi. Takođe, dobro je da održava i fizičku aktivnost – ako ne ide na treninge predložite mu da pronađe na youtube-u predloge vežbi koje može da radi u kući ili u dvorištu. Možete mu se i pridružiti. Omogućite mu da održava kontakte sa drugarima, kao i sa svim članovima porodice koji ne žive sa vama putem video poziva. Takođe je značajno i ukoliko ste razvedeni da omogućite detetu da održava kontakt sa drugim roditeljem, makar na ovaj način.
Stavite detetu do znanja da vi brinete o njemu. Da bi dete osećalo sigurnost, potrebno je graditi i takvu atmosferu. Ono treba da zna da je zaštićeno, i da samo treba da bude dete čija je obaveza da poštuje opšte preporuke o higijeni i ostajanju kod kuće.
Upravljajte svojom anksioznošću i panikom na adekvatan način. Panika se prenosi i većom brzinom nego sam virus, i sama deca je lako ,,upijaju’’. Trudite se da pred detetom izbegavate, na primer, priču o tome kako su rafovi u prodavnicama prazni, kako niste obezbedili dovoljno zaliha, da nemate dovoljno ušteđevine da sve nabavite, i slično.
Budite dobar model svom detetu. I sami se pridržavajte svih uputstava i budite odgovorni prema sebi i svom okruženju. Kada preduzimate određene aktivnosti u tom smislu, dobro je da ih i verbalno obrazložite. Na primer: ,,Sada ću naprskati sve brave u kući sredstvom za dezinfekciju zato što ih svi dodirujemo, a virus se najlakše prenosi preko ruku. Zato je važno i da često peremo ruke.’’
Zajedničke aktivnosti. Trudite se da na što kvalitetniji način iskoristite zajedničko vreme koje sada imate na raspolaganju – svi ćete se bolje osećati. Ispunite ga društvenim igrama, filmovima i serijama koje već dugo želite da odgledate ali niste imali vremena, predložite detetu koju knjigu može da pročita pa diskutujte o njoj, obavljajte zajedno kućne poslove – čišćenje, kuvanje, uređivanje dvorišta, zalivanje cveća. Naravno, možete i u porodičnu šetnju (bez bliskih kontakata sa drugim ljudima!).
Mr Andjela Zlatković
specijalni pedagog i KBT savetnik
Komentari 0