Kako da “svrtim” dete da sedi na stolici: Vežbe za sazrevanje pokreta

Impulsivnost podrazumeva da dete ima stalnu potrebu da izvodi pokret ili da se kreće.

Ukoliko je sedmogodišnje dete i dalje impuslivno, odnosno, “nestrpljivo”, “brzopleto” i ima stalnu potrebu da se kreće, potrebno je raditi vežbe za sazrevanje pokreta – pre svega vežbe za ujednačavanje tonusa i kontrolu pokreta, a zatim i relaksaciju.

Da bismo izveli pokret, neophodno je da ceo organizam funkcioniše kao uhodan mehanizam. On može biti podstaknut nekom čulnom draži iz spoljašnjeg sveta ili iz našeg organizma (tada govorimo o senzomotorici) ili nekom idejom i mišlju (tada govorimo o psihomotorici). Bez obzira šta ga je podstaklo, on ima svoj razvojni put.

Potrebno je da se informacija o pokretu obradi u mozgu, da se stvori plan, osmisli njihov redosled pokreta (ako je složen od više prostih), a to podrazumeva aktivaciju i saradnju više različitih delova mozga i izdavanje naredbe ili slanje impulsa da se on izvede. Impuls za pokret bi trebalo da stigne samo do određene grupe mišića koji se zatim skupljaju i produžavaju i na taj način ostvaruju pokret.

Pokret kao sredstvo ostvarivanja komunikacije ili sredstvo za upoznavanje sebe i sveta sazreva od ranog uzrasta kada je neodmeren, impulsivan, slabije kontrolisan i rasut do usmerenog, svrsishodnog i odmerenog. Ipak, često se desi da nije tako.

Kada je dete impulsivno?

Impulsivnost se može javiti i u sklopu hiperaktivnosti zajedno sa problemima pažnje i lošim uspehom u učenju kod školske dece.Takvo ponašanje ćemo okarakterisati kao “nestrpljivo” ili “brzopleto”, što su više emotivne oznake, a zapravo se radi o nezreloj psihomotorici. Impulsivan pokret je karakterističan za decu mlađeg uzrasta, a sazrevanjem dete upoznaje svoje telo i uči da vlada njime, a suvišni pokreti se eliminišu.

Povezanost impulsivnosti sa učenjem

Kada je dete malo, a prisutna je impulsivnost, kratko će se zadržavati u aktivnosti ili će je često prekidati, a samim tim će mu biti teže da održi pažnju na materijalu, pa će efekti učenja biti manji.

Školsko dete kod koga je prisutna impulsivnost će teško moći da se “svrti” na stolici, stalno će želeti da drži nešto u ruci, klatiće se na stolici ili će udarati nogom ispod stola, smejaće se bez očiglednog razloga. Sve navedene aktivnosti će mu odvraćati pažnju od zadatka i učenje će ponovo biti neuspešno. Impulsivno dete teško prati i ostaje u usmerenoj aktivnosti. Ono mora u kraćim vremenskim intervalima da se motorno isprazni – da napravi neki pokret koji obuhvata više grupa mišića. Takvom detetu treba dozvoliti da češće pravi kratke pauze kako bi moglo bolje da isprati zadatak.

Vežbe za sazrevanje pokreta

Bolja kontrola impulsa koji dolaze iz mozga do mišića i daju im nalog za pokret očekuje se posle šeste godine. Ako se impulsivnost zadrži i posle sedme godine, potrebno je raditi vežbe za sazrevanje pokreta – pre svega vežbe za ujednačavanje tonusa i kontrolu pokreta, a zatim i relaksaciju kako bi se smanjila podražljivost nervnog sistema koji zahteva stalni pokret.

S obzirom na to da je mozgu potrebna stimulacija različitih čulnih sistema koji bivaju stimulisani kretanjem, potrebno je dete uključiti u aktivnosti koje će ga snabdeti sa dosta čulnih draži. Vežbe možete izvoditi u pauzi od učenja ili izdvojte vreme u toku dana posvećeno boravku u prirodi i “motornom pražnjenju”. Korisno je raditi i aktivnosti koje zahtevaju preciznost i odmerenost pokreta, a samim tim i bolju kontrolu pokreta.

Aktivnosti koje su pogodnije za otvorenu sredinu su: penjanje, trčanje, skakanje, valjanje, vrtenje, ljuljanje, preskakanje i zaobilaženje prepreka. Sporo izvođenje pokreta ili sporo govorenje je pogodno za unapređenje samokontrole. Tome doprinosi i brojanje uz korišćenje prstiju koje usmerava pažnju na vlastito telo, a odvraća pažnju od spoljašnjih stimulusa. Navedene aktivnosti u prirodi kao i vučenje, guranje i nošenje nečega teškog, pružaju dosta proprioceptivne stimulacije i pomažu detetu da bolje oseti svoje telo i da odloži potrebu za pokretom. Aktivnosti bi trebalo da budu usmerene, da imaju neki cilj, metu, start i cilj. Tokom učenja, dete može da drži noge na nečemu bodljikavom ili masažeru, a u ruci može da drži komad gline za oblikovanje kako bi bilo usmerenije.

Impulsivnost može pratiti normalan razvojni tok ukoliko dođe do nesklada psihomotornog i socio-emocionalnog razvoja i sazrevanjem iščezava. Ukoliko ste primetili da vaše dete ima problem sa impulsivnošću, pravo je vreme da se obratite stručnjacima (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) koji će na najbolji način pomoći da zajedno rešite problem.

Autor: Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Izvor: Yumama

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA