Kad roditelji zavode red u školi

Nekada je mamama i tatama bio zabranjen dolazak u školu nakon 1. juna, kada počinju da se zaključuju ocene, a danas naši hodnici vrve od roditelja namernih da objasne nastavnicima kako su pogrešili u ocenjivanju njihove dece, kaže profesorka Jasna Janković

Foto> Flickr

Nezadovoljan ocenama svog deteta, jedan otac je krajem nastavne godine odlučio da ode u školu i lično zatraži objašnjenje od predmetnog profesora. Kada je shvatio da se u školi održava sednica nastavničkog veća na kojoj se raspravlja o đačkim ocenama, iz sve snage je udario u vrata školske zbornice u kojoj su sedeli profesori i ozbiljno povredio sopstvenu šaku. Iako ova scena deluje prilično nadrealno, Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, inače profesorka književnosti, kaže da su roditelji sve nasrtljiviji i agresivniji, a institucija profesora sve manje poštovana.

– Roditelji su odavno prešli granice koje nisu smeli i sve više zaboravljaju na činjenicu da su nastavnici stručni i edukovani za svoj posao. Kada sam ja počinjala da radim, roditeljima je bio zabranjen dolazak u školu nakon 1. juna, kada počinju da se zaključuju ocene. Danas krajem svake školske godine naši hodnici vrve od roditelja namernih da objasne nastavnicima kako su pogrešili u ocenjivanju njihove dece. Profesorima, koji su nekada imali neprikosnoveni autoritet, danas se prebacuje da su oni krivi što deca imaju loše ocene, a kada se taj profesor požali direktoru zbog maltretiranja roditelja, najčešće dobije odgovor: „Greška je u tebi jer nisi autoritet.” Roditelji ne shvataju da na taj način deci šalju poruke da ne moraju da se trude i poboljšaju ocene jer će oni to da srede. Kada dete odraste ti roditelji će krenuti kod njih na posao da bi opravdali kašnjenje ili poslodavcu objasnili kako ono zaslužuje povišicu. I suočiće se sa surovom spoznajom gde su granice njihovog uticaja – smatra naša sagovornica.

Vesti kao iz rubrike „verovali ili ne” potvrđuju da roditelji misle da imaju pravo da dele pravdu u svakoj situaciji u kojoj procene da je učinjena nepravda nad njihovom decom. Tako i utakmica mladih vaterpolista Partizana i Beograda, koja se prošle godine održala na Banjici, verovatno ne bi dobila toliku medijsku pažnju da se na njoj nisu pobili roditelji suprotstavljenih timova. Dok su deca na tribinama sportski bodrila svoje drugare vaterpoliste, njihovi očevi i majke su fizički nasrnuli jedni na druge, naočigled zapanjenih trenera i ostale publike.

Roditelji mladih fudbalera pobili su se i na terenu PKB-a iz Kovilova. Dok su na tribinama sevale pesnice, deca su stajala kao ukopana, baš kao i sudija koji je brzo svirao kraj utakmice i poslao dečake u svlačionicu.

Zbog toga ne treba da čude rezultati upravo objavljenog istraživanja iz Australije koji govore da čak 83 odsto nastavnika priznaje da je razmišljalo o promeni profesije zbog maltretiranja koje doživljavaju od strane đaka i njihovih roditelja. Besne objave na „Fejsbuku”, agresivni mejlovi, nasilno ponašanje i zlostavljanje školskog osoblja od strane roditelja postalo je, izgleda, svakodnevica školskog života. Svaki treći direktor škole koji je učestvovao u ovom istraživanju doživeo je pretnje od strane roditelja, a dve trećine od 560 anketiranih nastavnika nedavno su bile zlostavljane od strane roditelja. Roditelji nasilnici češći su u osnovnim školama, a žrtve su im uglavnom mlade nastavnice. Najčešći oblik zlostavljanja je vikanje i unošenje u lice – prijavilo je devet procenata nastavnika, dok je u jednom procentu slučajeva došlo i do fizičkog napada. Kako navode autori ovog istraživanja, neki razlozi napada krajnje su banalni: nastavnik nije okačio nedovršen đački rad na pano u učionici ili dete nije dobilo ulogu u školskoj predstavi.

Na svakog pristojnog roditelja dolaze dva koja to nisu, primećuje Suzan Maklin, stručnjak za sajber-bezbednost, koja upozorava da je maltretiranje nastavnika i škola putem imejla u porastu. Jedan od glavnih uzroka nasilničkog ponašanja roditelja jeste ideja da dete uvek treba da bude srećno i zadovoljno – roditelji ne žele da njihovo dete doživi bilo šta što mu je neprijatno i stupaju u akciju čim se to desi.

Školski psiholog Branka Tišma ističe da su roditelji, po definiciji, subjektivna bića koja nemaju realan odnos prema školskom postignuću svog deteta. Oni gledaju samo svoje dete, a ne i razred kome pripada. Posmatraju dete koje u kućnim uslovima relativno uspešno savladava zadatke i ubeđeni su da ih nastavnik mrzi kada ga ocenjuje nižom ocenom.

– Različiti su razlozi zbog kojih su roditelji nasilni. Neki prete jer misle da su tako u mogućnosti, drugi su ubeđeni da su njihova deca genijalci koji su nepravedno ocenjeni nižom ocenom, a treći jednostavno vide da se ostali roditelji bezobrazno ponašaju i ostvaruju svoj cilj, pa i oni reaguju na isti način. Mnogo je lakše detetu nego roditelju objasniti zašto je dobilo nižu ocenu jer očevi i majke jedinice, dvojke i trojke doživljavaju kao ocenu sopstvenog roditeljstva – smatra ovaj psiholog.

Politika

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA