Istureni zubi zbog sisanja palca

Kod beba je nagon sisanja neophodan zbog dojenja, ali i prirodan način relaksacije. Tokom intrauterinog razvoja na ultrazvuku je zabeleženo kako fetus sisa palac.

Foto: Pixabay

Uobičajno se ovaj nagon smanjuje posle 6. meseca, ali kod jednog broja beba i kasnije kod male dece i dalje opstaje. Zašto se to događa mišljenja su različita i verovatno su i uzroci različiti. Uglavnom su bezazleni, ali može da se radi i o stresu u kome se nalazi beba: različite vrste strahova, nepovoljna atmosfera u porodici i sl. Često bebe koje se odvoje od cucle prelaze na sisanje palca, a umesto palca mogu da nastave sa nekom drugom lošom navikom koja će ih relaksirati od stresa npr. griženje noktiju ili predmeta.

I pored različitih stavova, danas se većina stručnjaka slaže da nije potrebno preduzimati bilo šta do 3- 4 godine života. Neophodne su konsultacije, ako je sisanje palca povezano sa čupanjem kose, problemima sa govorom.

Sisanje palca produženo posle 3. godine, posebno kombinovno sa drugim navikama poput guranja jezika između zuba, disanja na usta, problemima sa govorima i sl., već zahteva ozbiljnu pažnju stručnjaka. Uglavnom se počinje sa čestim opominjanjem deteta bez pretnji. Neki autori preporučuju i drastičniji pristup- dete se namerno forsira da upražnjava naviku npr. pred ogledalom. Postoje i različite tečnosti i gelovi neprijatnog uskusa kojima se premazuju prsti. Vrše se i blokade ruku preko noći. Ne preporučujemo da se bilo šta preduzima bez konsultacije sa stručnjakom, posebno ako dete pokazuje i druge znake, straha, povlačenja ili neuobičajenog ponašanja.

Najteža posledica produženog sisanja palca je izbacivanje prednjih zuba što se stručno naziva protruzija.  Ukoliko se sa navikom prestane pre 4 godine uglavnom dolazi do vraćanja zuba u normalni polažaj. Ako traje duže, i u periodu smene zuba može doći i do deformiteta kosti, i koji će kasnije zahtevati složenu ortodontsku terapiju(dugotrajno nošenje protezica za ispravljanje).

Postoje vrlo jednostavni aparati u vidu ploče koju dete nosi, posebno noću i koja aktivira mišiće i tako vraća zube u normalan položaj. Istovremeno ploča onemogućava da se upražnjava sama navika. Važno je da se konsultuje dečji stomatolog koji će najbolje proceniti problem i sprovesti najadekvatniju terapiju. Važno je i pregledati zube jer je kod ovakvih navika često i povećan rizik prema karijesu, ali i prema različitim infekcijama koje se mogu unositi putem neopranih prstiju.

Prof.dr Jovan Vojinović

Fb Dečja stomatologija

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA