Istraživanje pokazalo da je svaka treća majka u Srbiji na granici pucanja

Dve trećine majki u Srbiji jednom ili više puta nedeljno ima osećaj da će pući od količine posla, stresa i obaveza koje su preuzele na sebe, dok samo pola njih u tim trenucima ima kome da se obrati za emotivnu i konkretnu podršku, pokazalo je “Mama, kako si?”, istraživanje o uticaju pandemije na mame koje je sproveo Centar za mame.

Foto: Canva

Istraživanje je obuhvatilo poslednjih godinu dana i pokazuje da je mamama tokom korone teže da se organizuju da ispune sve svoje obaveze i da pronađu vreme za sebe.

Polovina žena ne pronalazi vreme za aktivnost u kojoj uživa što, između ostalog, dovodi do toga da se veliki broj njih oseća kao da će pući. I ostali podaci ukuazuju nan neke zabrinjavajućih trendove. Recimo, 72,2 odsto majki često oseća usamljeno, a kod 65,5 odsto pandemija je loše uticala na njihovo mentalno zdravlje.

Kada su u pitanju uzroci nastanka ovog problema, neki od njih leže u činjenici da su majke preuzele na sebe veći deo porodičnih obaveza oko doma i dece tokom proteklih godinu dana, te da je samo 20,9 odsto ispitanica izjavilo da je njihov partner više uključen u obaveze oko dece nego ranije, dok više od 60 odsto njih smatra da se njihova količina posla i obaveza povećala. Čak 83 odsto ispitanih mama priznalo je da redovno prebacuje sebi zbog onoga što nisu stigle da urade u toku jednog dana.

Usamljene smo, udaljile smo se od bliskih ljudi
Kada je reč o organizaciji života, više od pola ispitanih mama, 60,9 odsto, kaže da im je tokom pandemije komplikovanije da ispune svoje obaveze u odnosu na pre, a manje od pola njih, 47,5, uspeva da ima aktivnost u kojoj uživa sama. Od onih koje uspeju da odvoje to vreme njih 81,5 odsto smatra da to vreme nije dovoljno.

Tokom pandemije 77,7 odsto mama je imalo bliske prijateljice i prijatelje sa kojima su održavale redovan kontakt, ali njih 39,5 smatra da ih je pandemija udaljila od bliskih ljudi. Veliki broj, čak 72,2% mama, oseća se usamljeno ponekad ili često.

Kao da će pući jednom ili dva puta nedeljno ima osećaj 68,5 odsto mama, a tek oko njih pola ima kome da se obrati za emotivnu ili logističku podršku kada se tako oseća. To je dovelo do toga da polovina ispitanih mama, 50,6 odsto, smatra da im je u nekom trenutku bila potrebna stručna psihološka pomoć. Tek je jedna četvrtina dobija, a ostale to sebi ne mogu da priušte.

Imamo više obaveza, nemamo pomoć
Sve ovo pokazuje da su mame više uljučene u sve i da su preuzele dodatne obaveze, dok se za tate situacija malo promenila, tek svaki peti uključuje više u porodični život i obaveze nego pre pandemije. Ovo ukazuje da se u periodu krize ili izmenjenih uslova, vrlo lako vraćamo na tradicionalne uloge i očekivanja od žena. Nemogućnost da obave sve što se od njih očekuje, kao i nedostatak sigurnosti i prisustvo dodatnih briga, imaju loš uticaj na mentalno zdravlje majki. Takođe, na mame negativno utiču i očekivanja koja sama sebi nameću. Evo kako to izgleda.

Skoro 70 odsto mama smatra da se uglavnom dobro snalazi u drugačijim okolnostima koje je pandemija nametnula, iako je njih 61,8 odsto preuzelo veći deo dodatnih obaveza oko dece, a njih 66,3 svoj raspored češće prilagođava školi, vrtiću i drugim obavezama oko deteta nego partner. Samo 20,9 odsto njih kaže da je partner više uključen oko dece nego ranije, ostale kažu da se njegova uključenost ista kao pre. Svaka treća mama smatra da je pandemija više uticala na njen život nego na život njenog partnera. Oko pola mama smatra da pandemija nije promenila njene partnerske odnose, odnose sa decom kao ni odnose sa širom porodicom, a što se tiče osećaja ravnopravnosti u sopstvenoj porodici, on je ostao isti za 77,1 odsto mama.

Oko četvrtina mama smatra da ih je pandemija udaljila od njihovih i partnerovih roditelja. Pomoć šire porodice imalo je 40 odsto mama, isto toliko i nije, dok je preko 60 odsto redovno pomagalo svojim ili partnerovim roditeljima. Za više od 60 odsto žena pandemija nije imala uticaj na seksualni život u partnerskoj zajednici. Kada treba da ocene da li se osećaju srećno, 51,4 odsto mama smatra da su uglavnom srećne, 28,5 da su srećne ponekad, 18,8 su srećne uvek dok 6,2 odsto kaže da nisu srećne.

Smanjena su nam primanja, nismo toliko produktivne od kuće
Podaci pokazuju da je rad tokom pandemije mamama bio otežan sa nekoliko strana. One koje su radile od kuće prijavljuju da su manje produktivne, kao i da nemaju adekvatan prostor za rad, a neke i sredstva za rad. Ova informacija je posebno značajna, imajući u vidu da je veliki broj anketiranih mama visokoobrazovano, te da iz toga možemo da pretpostavimo da dolaze iz srednje ili više ekonomske klase i da pretpostavimo da bi ove brojke bile značajno gore za mame za mame sa porodicama sa manjim primanjima. Preciznije to izgleda ovako.

Od mama koje su popunile anketu njih 81 odsto je zaposleno stalno ili povremeno i taj radni status se nije promenilo za skoro 70 odsto mama. Pandemija je smanjila lična primanja za svaku petu mamu kao i porodična primanja za 35 odsto porodica.

Mame smatraju da 77 odsto poslodavaca poštuje ili poštuje najviše što može preporuke kriznog štaba, ali se svaka četvrta koja radi na radnom mestu tamo ne oseća sigurno i zaštićeno. Polovina, 54,5 odsto, mama smatra da poslodavci imaju realna očekivanja od njih, ali tek njih 44,4 odsto koje rade od kuće kažu da se od njih ne očekuje da rade van radnog vremena.

Mame koje rade od kuće, 40,9 odsto smatra da su manje produktivne, 39,2 da su jednako produktivne, a 19,8 njih da su produktivnije nego kada rade sa radnog mesta. Uzrok smanjene produktivnosti za skoro pola mama su obaveze oko dece.

Polovina mama, 55,1 odsto, nema adekvatan prostor za rad od kuće, a 15,6 odsto mama ni sredstava za rad i školu od kuće, kao što su kompjuteri, televizori i mobilni telefoni.

Svakoj četvrtoj mami pogoršano zdravlje
Psihički pritisak, nedostatak fizičke aktivnosti i nemogućnost da provere svoje zdravlje u državnim zdravstvenim ustanovama ima veliki potencijal da ostavi dugoročne zdravstvene posledice po mame.

Pristup javnim zdravstvenim uslugama ima 50,6 odsto mama i njihovih porodica. Više od polovine, 51,7 odsto nije obavilo redovan godišnji ginekološki pregled tokom pandemije, a 79,5 odsto mama nije obavilo godišnji sistematski pregled. Svaka četvrta je primetila pogoršanje svog zdravlja u odnosu na pre pandemije. Lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama može da priušti nešto manje od pola mama.

Mame koje su popunjavale anketu žive u Srbiji; njih 65,5 odsto u velikom gradu, 26,4 u malom ili gradu srednje veličine, van grada ili na selu 8,1 i imaju od 31 do 40 godina (59,3). Od 41 do 50 godina je njih 31,5 odsto, od 20 do 30 godina 5 odsto, odnosno 51 godinu i više 4,2. Mame koje su popunile anketu imaju završen fakultet, master ili doktorat 66,6 odsto, višu školu 12,6, srednju školu 20,6 i osnovnu školu 0,7 odsto.

Žena

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA