Foto: Pixabay
Jedna mama iz Los Anđelesa je podelila svoje iskustvo na sajtu Scarrymommy i otkrila sa kakvim teškoćama se susreće zbog tvrdoglavosti svog sina…
„Imati tvrdoglavo dete zaista lomi dušu. Toliko zavarava mozak kada gledaš tako malenu osobu, mladu, a opet tako sigurnu u svoja ubeđenja. Nisam neki ekspert za govor tela, ali prekrštene ruke na grudima, sa stopalima tako čvrsto na zemlji, ta sigurnost u ono što priča, sve to mi govori da se neće okrenuti tek tako bez borbe. Istog trenutka kada vidim tu tako stegnutu pesnicu, jasan je znak da se priprema oluja, i da je bolje potražiti neku zaštitu.
„Da li želiš da ovo uradiš na lakši ili teži način?“, pitam ga.
Pogleda me tako ozbiljno u oči.
„Na teži način“, kaže praktično izazivajući me.
I on to zaista misli. Moj sin je kao vo tvrdoglav! Kada nešto u svojoj glavi zacrta, to je to. On će se apsolutno držati toga, bez ikakvog „ako“ ili „ali“. Život sa njim zaista može biti iscrpljujući, samo iz razloga što ima tako jaka ubeđenja o svemu i tu svoju nepokolebljivu tvrdoglavost.
Evo o čemu se tu u stvari radi…
Kao da nisam mogla očekivati dete sa tvrdoglavom crtom. Njegov tata je prilično tvrdoglav, a znam i koliko sama tvrdoglavi idiot mogu biti. Samo sam se nadala da će od mene naslediti nešto zbog čega neću morati da čupam kosu sa glave svakoga dana. Ponekad poželim da imam malenog sina koji bi uradio sve što mu se kaže istog trena, a ne nakon deset minuta rasprave i svađe. Dođe i do vikanja, plakanja, vrištanja i njegovog i mog, sve dok on to ili zaboravi ili popusti na kraju. Dok dođe do tog momenta, ja sam totalno iscrpljena, te se preispitujem šta mogu bolje da uradim.
Kao samohrani roditelj, često sam preplavljena tim njegovim prejakim doživljavljajem svega oko sebe, kao i potrebom da bude siguran da znam da neće lako odustati. Prosto nikada nemam pauzu. Mogla bih biti na samrti, ali on će nastavljati da me ubeđuje da neki slatkiši različitog naziva nisu isti, iako su napravljeni u prokleto istoj kompaniji i imaju identičan ukus. Svojim poslednjim dahom bih mu govorila da je to sve isto i da pojede šta god nađe ispred sebe, jer, pobogu, zar ne vidiš da umirem?
Već vidim ogroman broj vas kako mi govori da je sve to na neki način moja krivica. „Kažem deci šta treba da rade i oni jednostavno to urade.“ Pa, Marija, to je zaista lepo, ali nisi ti ta koja gaji ovo tvrdoglavo dete. Ja sam. Baviti se tvrdoglavim detetom je mnogo teže nego jednostavno disciplinovanje. Moj sin će se bukvalno boriti bilo čime samo da bude siguran da je dokazao svoje. Imamo mi i ograničenja i disciplinu, ali ovo je mnogo više od toga.
Njegova tvrdoglava verovanja u svoja ubeđenja pokazuju da ne postoji ništa o čemu on nema mišljenje. Ovog leta, u pitanju je bila majica bez rukava. Živimo u Los Anđelesu, i tokom tih toplotnih talasa može da dođe do zaista ogromnih temperatura. Smatrao je da ne trebada nosi tu majicu, i jasno je dao do znanja da bi se pre oznojio do smrti nego obukao majicu. I znala sam da je 100 posto siguran u to.
Interesantna je činjenica da, s obzirom na njegovu tvrdoglavost, on zaista može da pročita tuđa osećanja i da popusti. Pitala sam učiteljicu kako se on u školi ponaša. Rekla mi je da ume da bude drzak ako mu nešto ne želi da uradi, ali ne bude preterano tvrdoglav oko toga. Lepo se igra sa drugarima, i otvoren je da prihvata njihove predloge (ovo je olakšanje s obzirom na moje tvrdoglavo ponašanje sa vršnjacima).
Njegova tvrdoglavost je možda najiscrpljujući deo mog dana. Jednom kada utuvi sebi neku ideju u glavu, to mora da bude tako, inače će biti u potpunom emocionalnom haosu. Kada se igra, stvari moraju da budu baš onakve kako je on to zamislio. Čak i malena promena u odnosu na njegovu zamisao može ga dovesti do suza. Konstantno razočaravanje kada stvari ne idu kako treba (jer se igračke nekada jednostavno ne kreću onako kako on to želi) dovodi me do toga da poželim da se zaključam u kupatilu i ne izlazim odatle.
Biti majka tvrdoglavog deteta me je naučilo mnogo o tome do koje granice treba da idem dok ne puknem. To je mnogo dalje nego što sam mislila, ali ipak vrlo često poželim da toga dana nestanem. Jasno mi je da će jednoga dana kada odraste, zavaljujući toj tvrdoglavosti moći da ostvari velike stvari. Ipak, sada to zaista iscrpljuje, i stvarno mi je potrebna pauza.“
Yumama
Komentari 0