Infekcije mokraćnih kanala kod dece

Dete može dobiti simptome i znake urinarne infekcije u bilo koje doba dana, pa je besmisleno (i opasno) čekati do sutrašnjeg jutra da bi se postavila dijagnoza!

• Kako se infekcija leči

Infekcije mokraćnih puteva se leče antibioticima čiji je zadatak da unište bakterije koje se nalaze u mokraćnim kanalima. Postoje brojni antibiotski sirupi, ali i injekcije antibiotika za lečenje infekcije mokraćnih kanala.

Laboratorijskim testovima se određuje osetljivost izolovane bakterije na razne antibiotike (antibiogram), na osnovu koga lekar zatim može da odredi najefiksniju terapiju. Dete će se osećati mnogo bolje već 12-24 sata posle početka odgovarajuće terapije.

• Mora li se čekati nalaz urinokulture i antibiogram da bi se započela terapija antibiotikom

NE ČEKA se nalaz urinokulture jer je obično potrebno dan – dva da stigne, a to je predugo! Na osnovu sedimenta urina (povećan broj leukocita – leukociturija) koji je gotov za par sati, se započinje terapija antibiotikom za koji se pretpostavlja da je najefikasniji. Kada antibiogram stigne onda se menja terapija samo ako već prepisani lek ne deluje na izolovanu bakteriju.

Dete (naročito manja deca) sa pijelonefritisom (zapaljenje bubrega) neretko povraća i odbija tečnost i hranu, pa tako nije u mogućnosti da popije lek, može, u manjem ili većem stepenu, i da dehidrira. U tom slučaju je neophodna primena lekova kroz venu (ređe intramuskularno), a u slučaju potrebe za intravenskom nadoknadom tečnosti i bolničko lečenje.

• Kako znamo da je antibiotik odradio posao

Brzo dete živne kad se da adekvatan antibiotik! Ipak, po završetku lečenja antibioticima potrebno je ponoviti analizu mokraće kako bi se proverilo da li je infekcija sanirana. U sedimentu urina ne bi trebalo da bude bakterija i drugih znakova infekcije, a urinokultura bi trebalo da bude sterilna. Obično se ovi nalazi urade dan posle prekida tretmana, a ponove tri dana po obustavljanju antibiotika.

• Kada treba uraditi dodatna ispitivanja

Infekcija urinarnog trakta može biti posledica nekog ozbiljnijeg problema – anomalije urotrakta. Zbog toga je nekada potrebno da se urade detaljnija ispitivanja mokraćnog sistema. Kod svakog deteta kod koga se prva infekcija javi po tipu pijelonefritisa (infekcija bubrega koju prati povišena temperatura) ili ako se javi više puta, neophodno je sprovesti dalja ispitivanja

Prvo ispitivanje koje lekar traži jeste ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog sistema. Normalan nalaz na ovom pregledu ipak ne isključuje postojanje anomalije mokraćnog sistema, pa ako se infekcije i dalje ponavljaju potrebna su i dodatna ispitivanja.

U slučaju da se na ultrazvučnom pregledu postavi sumnja da postoji neka anomalija mokraćnog sistema i/ili oštećenje bubrega, ili se infekcije javljaju i dalje, lekar će tražiti da se uradi neko od rendgenoloških snimanja, ili ispitivanje funkcije mokraćne bešike. Na ovaj način će se sa sigurnošću pronaći pravi uzrok nastanka infekcija mokraćnog sistema.

• Da li infekcije mokraćnih puteva mogu dovesti do oštećenja bubrega

Nažalost infekcija, naročito ako se NE otkrije na vreme, može ošteti bubreg i ostavi ožiljak. Što je više ovakvih infekcija, to je mogućnost za nastajanje više ožiljaka i slabljenje bubrežne funkcije veća. Ožiljak na bubregu može da bude uzrok problema (na primer povišenog krvnog pritiska) mesecima i godinama posle infekcije.

Ponavljane infekcije su naročito opasne, pogotovo kad je dete neispitano pa promakne neka od anomalija uro-trakta koja bi mogla da se izleči i tako spreči dodatno oštećenje bubrega,.

• Šta roditelji mogu da urade

Od malena je važno sprovoditi redovnu i temeljnu higijenu genitalija i kod dečaka i kod devojčica. Tekuća mlaka voda uz blagu baby kupku (ili sapun) je nezamenjiv način pranja genitalnog regiona (uključujući i analni deo). Vlažne maramice treba korisiti kad nema mogućnosti da se beba opere (put, boravak u prirodi…). To je najbolji način da se bakterije iz spoljašnjosti „popnu“ kroz uretru do mokraćanih kanala.

Sa druge strane, važno je znati da se SVAKA povišena temperatura za koji nema vidljivih znakova infekcije mora shvatiti kao sumnjiva infekcija urinarnog trakta.

Kod dece koja su već imala urinarnu infekciju SVAKA febrilna epizoda (čak i kad ima simptoma i znakova respiratorne infekcije) mora biti ispraćena pregledom mokraće. Ovo je naročito važno kod beba i predškolaca.

Sprovođenje terapije je veoma važno, kao i kontrola uspešnosti lečenja antibioticima. Dobra saradnja roditelja i pedijatra je ključ uspešnog lečenja i prevencije urinarnih infekcija. Kod anomalija uro-trakta u dijagnostiku i lečenje se uključuje pedijatar – nefrolog i dečji hirurg – urolog u specijalizovanim dečjim bolnicama.