Hajde da plešemo!

Ova aktivnost oblikuje i jača telo, doprinosi pravilnom držanju, socijalizaciji i toleranciji. Problem kod nas, ali i u svetu, je to što se malo dečaka opredeljuje za ples

Foto: Kaswyer

Sve što je radosno igra na suncu i sve igra u ritmu i harmoniji. Zato ples i treba da liči na pokret kakav postoji u prirodi, na lelujanje žita, na talasanje mora, treperenje lišća, na igru krvi. Ples, to znači prepuna čaša snage i volje za životom… Dečaci i devojčice koji plešu, verovatno znaju da su ovo reči Jovana Dučića.

plesIako je kod nas nepravedno zapostavljen, veoma je koristan za psihofizički razvoj dece. Nenad Jeftić, potpredsednik Plesnog saveza Srbije, kaže da je zbog toga njihova misija da ga afirmišu.

– Ples je važan za fizičku formu, oblikovanje tela, pravilno držanje, ali i za snalaženje u prostoru i percepciju – navodi Jeftić. – Doprinosi socijalizaciji najmlađih i uči ih da prihvate različitost, razumeju druge, postanu tolerantni i kooperativni. Ples je jedna velika škola, koja jača i telo i ličnost deteta. Na podijumu dolazi do interakcije, pa mališani moraju adekvatno da odreaguju na pokret partnera i emociju. Oni su mali glumci, koji imaju probleme kao partneri u braku, jer moraju da se međusobno osluškuju i sarađuju da bi uspeli.

Talenat za igranje se rano primećuje, ali je za to potrebno oštro oko, znanje i pedagoška intuicija.

– Talentovana deca lako uče pokrete i odmah zadive učitelje improvizacijom, pa postaju zadovoljni sobom u stilu: “To sam ja, mogu da skinem svaki pokret za čas”. Ali, svesni toga, prestaju da rade i usavršavaju se. Oslanjaju se na svoju kreativnost, a za vrhunske rezultate je neophodan rad – ističe Jeftić.

Problem kod nas, ali i u svetu, je to što se malo dečaka opredeljuje za ples. Teško ih je privoleti na ovu aktivnost, jer od malena prihvataju rodne uloge koje im se nameću.

– Kada dečak pusti suzu, govore mu da je to sramota, jer muškarci ne plaču. Tako se šalje poruka da on mora da bude mačo ili će mu se svi smejati. Devojčicama je dozvoljeno da plaču i da plešu, a oni ne pokazuju emocije i igraju fudbal. Čak i kada se oslobode toga, nailaze na sabotažu okoline, imaju problem u školi, kod kuće, jer im se uglavnom podsmevaju što plešu. Ako ih majka podrži, otac obično burno reaguje – kaže Jeftić, dodajući da je to pogrešno razmišljanje, jer su benefiti plesa veći nego što se misli.

IGRANjE OSLOBAĐA EMOCIJE

Za rekreativno bavljenje plesom nije važan talenat, nego želja za igrom.

– Važno je da se deci, koja vole da plešu, ne uskraćuje mogućnost da igraju, jer ova aktivnost ne može da im nanese štetu u bilo kom smislu. Dovoljno je da oslobode emocije i već su mnogo učinili za svoje zdravlje – kaže Nenad.

Novosti

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA