Znam da postoji još mnogo roditelja koji se brinu kada će njihovi mudri ćutolozi konačno imati neku primedbu, kao u onom dobro poznatom vicu. 
Osnovni preduslov da deca razumeju, progovore, a kasnije pišu i čitaju, jeste da što više slušaju jezik.
Poznato je da se kod dece do treće godine razvije 85% mozga i da u tom periodu najviše i najbrže uče.
To zna i industrija igračaka pa su poslednjih godina prodavnice preplavljene „edukativnim“ igračkama koje „govore“ i reklamiraju se kao proizvodi koji podstiču razvoj govora kod dece. Prema istraživanjima Univerziteta u Arizoni, iako se igračka reklamira kao edukativna, ne mora da znači da je to istina.
Tokom istraživanja, roditeljima i deci ponuđene su farma koja priča, mobilni za bebe, laptop za bebe, zatim tradicionalne igračke poput kocki i slagalica i, naravno, knjige. Posmatrajući dobijene rezultate, istraživači su zaključili da elektronske igračke daleko zaostaju za kockama i knjigama zbog toga što im nedostaje društvena komponenta. U “elektronskoj” igri se roditelj isključuje, prepuštajući igrački da „priča“ sa detetom. Knjige i tradicionalne igračke ostaju broj jedan jer u igri podstiču interakciju između roditelja i deteta, a interakcija je najvažnija za učenje, naročito jezika, koji nam kao sistem služi da u svojoj društvenoj zajednici saopštimo svoje misli, ideje i osećanja i dobijemo odgovor.
Pošto je glas jedan od najvažnijih elemenata za povezivanje sa bebom, nikada nije rano da počnete da joj pričate. Za početak, tako će znati da ste tu. Evo nekoliko smernica pomoću koji ćete pružiti svojoj bebi dovoljno priče za „slušanje“ i zdrav kognitivni razvoj.
1. Stavite se u njihovu poziciju. Ako je beba na podu, lezite pored nje. Ako hodate, uzmite je u naručje da vidi ono što vi vidite.
2. Sklonite telefon. I tablet. Isključite kompjuter. I televizor. Sve ovo odvlači pažnju i vama i bebi.
3. Pričajte bebećim jezikom. Nemojte se stideti. Ti visoki, zvonki tonovi bebećeg govora su dobri za njih. Primamljivi su i mnogo je lakše privući bebinu pažnju. Ponavljajte za njima. Polako će i oni za vama.
4. Jedna od meni omiljenih igara sa bebom. Pričajte joj sve što radite. Nekome ćete zvučati kao ludak, ali svojoj bebi ne. Slušajući vas, beba povezuje zvuk (reč) i predmet.
5. Izbegavajte zamenice, one bebama ništa ne znače. Dakle, nikada: „Daj to mami“ nego: „Daj mami loptu.“
6. Čitajte knjige. Pronađite knjigu koja interesuje vaše dete i pričajte. Kroz knjige se gradi rečnik a deca će biti izložena i rečima koje ne upotrebljavate u svakodnevnom govoru.
7. Razgovarajte. I sa malom bebom. Uvek im odgovorite. I kada beba guče, odgovorite joj. I todleru koji izmišlja reči. I starijem detetu koje sklapa rečenice.
8. Deca koja su počela da govore, često traže reč. Budite stpljivi. Nemojte odgovarati umesto deteta.Dajte mu priliku da pronađe reč koju je tražilo.
9. Ne postavljate pitanja na koja može da se odgovori sa da ili ne, klimanjem glave ili upiranjem prsta, jer tu se razgovor završava. Naprotiv, pokušajte da započnete ili nastavite razgovor pitanjem koje ćete započeti sa zašto i kako. Na taj način podstičete i proces razmišljanja koji će jednog dana doneti rešavanje problema.
Mi smo daleko od rešavanja problema, ali smo danas dobili jedanaestu reč. Dooboo. (Dobro)
– Mama Mara
Izvor: babble.com./ Lilihipster
Osnovni preduslov da deca razumeju, progovore, a kasnije pišu i čitaju, jeste da što više slušaju jezik.
Poznato je da se kod dece do treće godine razvije 85% mozga i da u tom periodu najviše i najbrže uče.
To zna i industrija igračaka pa su poslednjih godina prodavnice preplavljene „edukativnim“ igračkama koje „govore“ i reklamiraju se kao proizvodi koji podstiču razvoj govora kod dece. Prema istraživanjima Univerziteta u Arizoni, iako se igračka reklamira kao edukativna, ne mora da znači da je to istina.
Tokom istraživanja, roditeljima i deci ponuđene su farma koja priča, mobilni za bebe, laptop za bebe, zatim tradicionalne igračke poput kocki i slagalica i, naravno, knjige. Posmatrajući dobijene rezultate, istraživači su zaključili da elektronske igračke daleko zaostaju za kockama i knjigama zbog toga što im nedostaje društvena komponenta. U “elektronskoj” igri se roditelj isključuje, prepuštajući igrački da „priča“ sa detetom. Knjige i tradicionalne igračke ostaju broj jedan jer u igri podstiču interakciju između roditelja i deteta, a interakcija je najvažnija za učenje, naročito jezika, koji nam kao sistem služi da u svojoj društvenoj zajednici saopštimo svoje misli, ideje i osećanja i dobijemo odgovor.
Pošto je glas jedan od najvažnijih elemenata za povezivanje sa bebom, nikada nije rano da počnete da joj pričate. Za početak, tako će znati da ste tu. Evo nekoliko smernica pomoću koji ćete pružiti svojoj bebi dovoljno priče za „slušanje“ i zdrav kognitivni razvoj.
1. Stavite se u njihovu poziciju. Ako je beba na podu, lezite pored nje. Ako hodate, uzmite je u naručje da vidi ono što vi vidite.
2. Sklonite telefon. I tablet. Isključite kompjuter. I televizor. Sve ovo odvlači pažnju i vama i bebi.
3. Pričajte bebećim jezikom. Nemojte se stideti. Ti visoki, zvonki tonovi bebećeg govora su dobri za njih. Primamljivi su i mnogo je lakše privući bebinu pažnju. Ponavljajte za njima. Polako će i oni za vama.
4. Jedna od meni omiljenih igara sa bebom. Pričajte joj sve što radite. Nekome ćete zvučati kao ludak, ali svojoj bebi ne. Slušajući vas, beba povezuje zvuk (reč) i predmet.
5. Izbegavajte zamenice, one bebama ništa ne znače. Dakle, nikada: „Daj to mami“ nego: „Daj mami loptu.“
6. Čitajte knjige. Pronađite knjigu koja interesuje vaše dete i pričajte. Kroz knjige se gradi rečnik a deca će biti izložena i rečima koje ne upotrebljavate u svakodnevnom govoru.
7. Razgovarajte. I sa malom bebom. Uvek im odgovorite. I kada beba guče, odgovorite joj. I todleru koji izmišlja reči. I starijem detetu koje sklapa rečenice.
8. Deca koja su počela da govore, često traže reč. Budite stpljivi. Nemojte odgovarati umesto deteta.Dajte mu priliku da pronađe reč koju je tražilo.
9. Ne postavljate pitanja na koja može da se odgovori sa da ili ne, klimanjem glave ili upiranjem prsta, jer tu se razgovor završava. Naprotiv, pokušajte da započnete ili nastavite razgovor pitanjem koje ćete započeti sa zašto i kako. Na taj način podstičete i proces razmišljanja koji će jednog dana doneti rešavanje problema.
Mi smo daleko od rešavanja problema, ali smo danas dobili jedanaestu reč. Dooboo. (Dobro)
– Mama Mara
Izvor: babble.com./ Lilihipster
ha,mi smo cekali do 2,5 godine da stariji sin progovori.Vec sam bila kod pedijatra po uput za specijalistu,medjutim nas pedijatar mi rece da deca koja su „bilingue“ sasvim normalno kasnije progovore oba jezika…tako da se sad malac ne gasi,ne cuti ni kad spava 🙂